Nenaspavanost kod mnogih od nas prouzrokuje neželjene reakcije poput neraspoloženja i bezvoljnosti tokom dana kada nas čekaju mnogobrojne obaveze. Iako mnogi misle da je primarna uloga sna da budemo odmorni i da je organizam napunjen "baterijama" za naredni dan, činjenica je da dobar i dubok san itekako utiče na procese u mozgu koji su direktno povezani sa kognitivnošću.
Konkretno, naučnici sa Univerziteta Kalifornije Berkli, Univerziteta Stenford i Univerziteta Irvin u SAD-u došli su do iznenađujućih saznanja sprovodeći istraživanje na 62 odrasle zdrave osobe. Oni su otkrili su da pojedinci sa promenama na mozgu povezane sa Alchajmerovom bolešću imaju bolje rezultate na testovima memorijskih funkcija jer su imali više dubokog sna, prenosi Sajnsalert.
Bez obzira na obrazovanje i fizičku aktivnost koji se smatraju za dva najvažnija faktora koji doprinose kognitivnoj otpornosti u starijoj dobi, dubok san se pokazao kao ključan faktor za sprečavanje demencije. Drugi sa sličnim promenama povezanim sa ovom bolešću koji nisu uspeli da se kvalitetno naspavaju nisu prošli dobro na tim testovima. Rezultati impliciraju da bi velika količina dubokog sna mogla pomoći da se spreči pad pamćenja koji nastupa kada demencija počne da se razvija.
pexels.com
Naučnici tvrde da dubok san treba posmatrati kao "splav za spasavanje" koji održava sećanje na površini umesto da ga povlači sa sobom zbog bolesti. Metju Voker, neuronaučnik sa Univerziteta Berkli kaže da je ohrabrujuće to što se dosta toga može uraditi na tom polju i da postoje načini kako mogu da poboljšaju san kod odraslih osoba.
Prethodna istrživanja su otkrila da nakupljanje amiloid beta proteina u mozgu ljudi sa poremećenim snom jeste faktor rizika i jedan od simptoma Alchajmerove bolesti, ali da je to posledica a ne uzrok. Amiloid beta proteini i drugi proteini mogu da začepljuju moždane ćelije decenijama pre nego se pojave simptomi bolesti. Druga istraživanja su pokazala da značajni nivoi ovih proteina u mozgu starijih odraslih mogu poremetiti dubok san, bez brzih pokreta očiju i narušiti funkciju pamćenja.
Voker i njegove kolege su pratili moždane talase učesnika dok su spavali a zatim su ih zamolili da sledećeg dana završe test. Kod onih gde je sken mozga pokazao visoke nivoe beta amiloida, dobar san je činio kritičnu razliku u kognitivnim funkcijama. Naredne studije će pokazati da duboki san tokom niza godina može pomoći u očuvanju kognitivne funkcije osobe u tom periodu čak i kada se ovaj protein povećava.
Možda vas zanima…
shutterstock.com
Za sada ovo istraživanje sugeriše da bi san mogao biti promennjiv faktor rizika za Alchajmerovu bolest, onaj koji bi mogao da spreči molekularne promene a da tako mozak vremenom očisti otpadne proizvode koji se akumuliraju tokom dana. Takođe, sugeriše da je kvalitetan san izuzetno važan.
Iako kod mnogih ljudi molekularne promene ukazuju na razvoj Alchajmerove bolesti, naučnici tvrde kako njihovi nalazi sugerišu da promena životnog stila pacijenta može ublažiti te efekte, a to se posebno odnosi na dubok san. Studija takođe nagoveštava da je prirodno spavanje svakako bolja opcija od uzimanja tableta za spavanje.
Shutterstock
Da biste se dobro naspavali stručnjaci napominju da se izbegava kafa kasno u toku dana i korišćenje telefona pre nego zaspite. Takođe, dobar način da vam san dođe brže na oči je svakako tuširanje toplom vodom.
Studija je objavljena u BMC Medicina časopisu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)