Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji. Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova u 2021. umrlo je oko 56.610 pacijenata.
Jedan od najvećih rizika za pojavu srčanih obolenja su vremenom akumulirane masti, holesterol, kalcijum i druge supstance u krvi koje izazivaju aterosklerozu, odnosno oboljenje krvnih sudova što dovodi do postupnog suženja i otežanog protoka krvi kroz tkiva.
Printscreen Youtube/Srećna republika
Faktori rizika
Kako je za Srećnu republiku objasnila magistar Jelena Pack, predsednik Udruženja "Žuto uže", ateroskleroza je glavni uzrok srčanih oboljenja koja čine 32 odsto svih smrtnih slučajeva.
- Ono što drastično doprinosi kardiovaskularnim oboljenjima jesu upalni procesi. Svi znamo da je KOVID izazivao citokinsku oluju, što je bio znak ogromne upale u telu. To je drastično povećalo rizik od srčanog infarkta ili tromboze i najčešći je uzrok smrti čak i mladih ljudi koji umiru od srčanog infarkta - rekla je ona.
Pakova je navela neke od najčešćih faktore rizika za aterosklerozu.
- nezdravi nivoi holesterola u krvi
- visok krvni pritisak
- insulinska rezistencija
- gojaznost
- starost
Ateroskleroza je podmukla bolest jer nema specifične simptome koji mogu upozoriti na postojanje tog obolenja. Prvi simptomi bolesti se manifestuju u trenutku kada je već došlo do začepljenja arterije, tačnije kada se njena prohodnost smanjila na 25 odsto ili više, od njenog poprečnog preseka. Osim srca može da se javi u predelu glave, ekstremiteta, bubrega...
Možda vas zanima…
Foto: Shutterstock
Koje namirnice pomažu?
Prema rečima Jelene Pack, poznato je da kada se smanje nivoi hormona kod žena u perimenopauzi i menopauzi povećava se mogućnost komplikacija sa kardiovaskularnim oboljenjima.
- Važno je naglasiti, a to se malo zna, da ukoliko imamo neke druge bolesti, koje sa sobom nose loš hormonski status, podležemo identičnim rizicima iako je žena mnogo mlađa i nije u periodu menopauze - pojasnila je ona.
Packova je navela spisak namirnica koje mogu da pomognu prilikom otpušavanja arterija i time značajno smanje rizik od srčanih bolesti.
Zob
Snižavanje nivoa holesterola je prvi korak za otpušavanje arterija. Poznato je da cela zrna značajno smanjuju nivoe nezdravog holesterola ili LDL bez uticaja na nivo zdravog holesterola. Pored celog zrna pšenice, ovsa, kinoe i prosa brojna istraživanja sugerišu da bi zob mogao biti najkorisniji. Izbegavajte rafinisane žitarice jer su lišene hranljivih materija i ne smanjuju nivo holesterola.
Mahunarke: sočivo, pasulj i grašak
Istraživanja pokazuju da ishrana bogata mahunarkama (sočivo, pasulj) može smanjiti nivoe lošeg holesterola. Mahunarke su bogate rastvorljivim vlaknima, koja smanjuju apsorpciju holesterola u krvotok. To, zauzvrat, snižava nivoe LDL („loš holesterol“) čime se otpušavaju arterije i smanjuje rizik od srčanih bolesti. Mahunarke ne samo da smanjuju nivo holesterola, već i snižavaju nivo šećera u krvi, smanjujući na taj način akumulaciju lipida (masti) u arterijama.
Pixabay.com
Kupine, jagode, borovnice
Da biste smanjili nivo holesterola jedite šaku bobica svaki dan. Međutim, treba imati u vidu da sok od bobičastog voća može povećati unos šećera i zapravo učiniti više štete nego koristi. Bobičasto voće, posebno kupine, imaju značajan efekat inhibicije LDL-a. Antocijanin, antioksidans prisutan u bobicama, može da kontroliše nivoe lipida i otpuši arterije. Jagode takođe sadrže pektin, rastvorljiva vlakna za koja je poznato da smanjuju nivo holesterola.
Riba
Bogate omega-3 masnim kiselinama, ribe poput tunjevine i sardina mogu smanjiti nivoe LDL-a. Omega-3 masti takođe smanjuju trigliceride.
Orašasti plodovi
Jedite šaku orašastih plodova (badema, lešnika, pistaća, kikirikija) svaki dan da biste kontrolisali nivo holesterola. Sadrže nezasićene masti, koje snižavaju nivoe LDL-a i sprečavaju aterosklerozu. Orašasti plodovi takođe su bogati vlaknima, još jednom hranljivom materijom koja je poznata po tome da reguliše nivo holesterola u vašem srcu.
Pixabay.com
Avokado
Jedite avokado da biste odčepili arterije. Avokado je bogat mononezasićenim masnim kiselinama i vlaknima, koji snižavaju nivo LDL. Istraživanja koja su sprovedena na osobama sa prekomernom težinom i gojaznošću pokazala je da konzumacija jednog avokada svakog dana značajno smanjuje njihov nivo LDL u poređenju sa ljudima koji ga nisu jeli. Efekat smanjenja LDL-a se takođe pripisuje prisustvu biljnog jedinjenja zvanog beta-sitosterol prisutnog u avokadu. To smanjuje količinu holesterola koji se apsorbuje iz hrane u telu.
Tamna čokolada
Kakao je primarni sastojak crne čokolade. Za razliku od mlečne sa visokim sadržajem šećera, crna čokolada nema visok sadržaj šećera i ima više od 70% kakaa. I kakao i crna čokolada sadrže flavonoide, antioksidanse za koje se pokazalo da smanjuju nivo holesterola.
Maslinovo ulje
Ako tražite zdravu alternativu uljima koja sadrže zasićene masti, odlučite se za maslinovo ulje. To je važna komponenta mediteranske dijete, za koju se zna da poboljšava opšte zdravlje srca i produžava životni vek. Ima velike količine (oko 75-80%) nezasićenih masti koje smanjuju nivo “lošeg” holesterola, čime otpušavaju arterije.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)