Vreme kada jedemo doručak i ručak može značajno uticati na zdravlje srca. Naučnici su u studiji sa više od 100.000 učesnika otkrili da nepravilno raspoređeni obroci povećavaju rizik od srčanih bolesti, uključujući srčani udar.
Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu, a nepravilna ishrana jedan je od ključnih faktora. Ubrzan tempo života često dovodi do preskakanja obroka ili prejedanja noću, što posebno negativno utiče na doručak. Zbog toga je važan dnevni ciklus ishrane, koji je povezan sa radom organa poput jetre, bubrega, pankreasa, ali i srca i regulacijom krvnog pritiska.
Na temelju ovoga nastala je nova grana nauke - hrononutricija, koja proučava kako vreme obroka utiče na zdravlje.
Studija NutriNet-Santé, koja je počela 2009. godine i obuhvatila 103.000 učesnika prosečne starosti 42 godine, analizirala je vezu između vremena prvog i poslednjeg obroka, broja obroka i dužine noćnog posta sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
shutterstock.com/monticello
Istraživanje je pokazalo da svaki sat odlaganja doručka povećava rizik od srčanih problema, dok duži noćni post smanjuje taj rizik za oko 7 odsto. Posebno je važno kada žene jedu večeru - što je kasnija, to je veći rizik od srčanih oboljenja. Optimalno vreme za prvi obrok u danu je između 7:00 i 9:00 ujutru, dok doručak nakon 10:00 može povećati rizik od srčanog udara i do 28 odsto.
Kasnije jedenje doručka pomera i ručak i večeru, što ometa normalno funkcionisanje organizma. Odlaganje prvog obroka povezano je sa višim krvnim pritiskom, povišenim nivoom glukoze i insulina, ali i nižim nivoom "dobrog" HDL holesterola.
Možda vas zanima…
BONUS VIDEO:
Komentari (0)