Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled koga dolazi do porasta nivoa insulina u krvi. Kada insulin nije u stanju da obavlja svoju osnovnu funkciju u organizmu, a to je regulacija nivoa glukoze (šećera) u krvi, dešava se da ćelije postanu otporne na njegovo dejstvo. Ukupni efekat insulina je da skladišti energetske i gradivne materije nakon obroka. Vrednost šećera u krvi se menja posle jela. Svaki skok šećera u krvi, u normalnim okolnostima, bude praćen oslobađanjem insulina koji ima ulogu "čuvara" koji reaguje tako što oslobađa telo viška glukoze. Kada telo postane otporno na insulin, ono pokušava da se izbori tako što proizvodi sve više insulina, što vremenom može dovesti do nastanka insulinske rezistencije.
Insulinska rezistencija koja se ne otkrije na vreme, može dovesti do nastanka dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa ili predijabetesa. Nažalost, simptomi su gotovo neuočljivi. Kod nekih ljudi se javlja tamnija prebojenost kože ispod pazuha, na vratu ili leđima, a mogu da se jave i tzv. viseće bubuljice. Zato se insulinska rezistencija uglavnom ustanovi na kontrolnim pregledima i analizama krvi, a ne nekim očiglednim znakom koji bi vam pomogao da posumnjate na ovo stanje. Ipak prisutni su neki određeni simptomi koji mogu da ukažu na postojanje ovog zdravstvenog problema.
shutterstock.com
Simptomi da se insulinska rezistencija razvija u dijabetes
- Često ste gladni ili žedni, iako ste skoro jeli
- Često mokrite ili izbacujete veliku količinu tečnosti
- Osećate trnjenje stopala ili dlanova
- Umorni ste
- Često patite od infekcija
- Vaši rezultati krvi pokazuju visok nivo šećera
- Koncentracija vam je slaba
- Dešava vam se povećanje telesne težine, naročito u predelu stomaka
- Imaste povišen krvni pritisak
- Imate visok nivo holesterola
Otpornost na insulin se može razviti ako postoje faktori rizika
- Gojaznost
- Visokokalorijska ishrana bogata ugljenim hidratima ili šećerima
- Slaba fizička aktivnost
- Hroničan stres
- Policistična bolest jajnika
- Visok nivo insulina u krvi
- Višak masnoće u jetri i pankreasu
- Visok nivo upale
shutterstock.com
Ishrana kod insulinske rezistencije
Povećajte unos vlakana tako što ćete jesti više žitarica. Jedite hranu koja ima polinezasićene ili “dobre” masti. Fokusirajte se na povrće bez skroba (manje krompira, više zelenog povrća). Izaberite hranu koja nije procesuirana i koja ne spada u brzu hranu. Birajte sveže povrće koje je minimalno procesuirano. To znači da ono neće imati dodat šećer ili so i da nije uopšte ili je minimalno termički obrađeno.
Postoji određena hrana koja pomaže kontrolu insulinske rezistencije i skok šećera u krvi:
- Povrće bez skroba
- Voće
- Nemasni proteini
- Integralne žitarice
- Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti
- Pasulj i mahunarke
- Orašasti plodovi i semenke
- Masna hladnovodna riba
Ova hrana oslobađa energiju polako i pruža osećaj sitosti. Takođe, možete da probate da ograničite količinu procesuirane hrane koju jedete, kao što su slatka pića, žitarice poput belog pirinča, belog hleba i grickalice poput čipsa i slatkiša.
Pixabay.com
Komentari (0)