Deca, posebno u predškolskom uzrastu sklona su raznim nestašlucima. Ali, gde je granica izmeđi dečjeg nestašluka i poremećaja ponašanja kod mališana? Poremećaji u ponašanju kod dece predstavljaju trajne i ponavljajuće obrasce neprihvatljivog ponašanja koji ozbiljno narušavaju osnovna pravila i društvene norme. To uključuje antisocijalno, agresivno i prkosno ponašanje koje ne odgovara detetovom uzrastu i remeti odnose sa okolinom. Kada roditelji primete da dete redovno dolazi u sukob s autoritetima i sredinom, to je znak da treba ozbiljno razmotriti moguće poremećaje u ponašanju.
Iako se granica između nestašluka i stvarnog poremećaja može razlikovati u zavisnosti od kulture i okruženja, postoje neka univerzalna obeležja:
- Socijalna neprilagođenost, odnosno teškoće u svakodnevnom funkcionisanju i odnosima s drugima.
- Trajanje problema – obrasci ponašanja koji traju duže od šest meseci.
- Neuspeh u učenju socijalnih veština, bez obzira na napore roditelja i vaspitača.
- Otpor prema kaznama – dete ne pokazuje promene u ponašanju ni nakon posledica.
Shutterstock
Dijagnoza se postavlja pre 18. godine, uzimajući u obzir uzrast i razvojni nivo deteta. Poremećaji ponašanja često prate i druga psihijatrijska stanja kao što su:
- šizofrenija
- manija
- depresija
- hiperaktivnost (ADHD),
- emocionalni poremećaji izazvani stresom
Poremećaj ponašanja je veoma čest i procenjuje se da oko 9 odsto dečaka i 2 odsto devojčica do 18 godine razvije ovaj poremećaj. Stručna procena uključuje fizičko zdravlje dete (neurološke smetnje, oštećenja čula), psihijatrijsku procenu (emocionalno stanje, intelektualne sposobnosti), socijalnu procenu (porodična dinamika, školski uspeh, odnosi u zajednici).
Podrška porodice je ključna kako bi tretmani imali efekta, u suprotnom napredak često izostaje. Deca sa poremećajem ponašanja ne pate nužno sama, ali njihovo ponašanje često nanosi štetu drugima. Neki od znakova uključuju:
- tuče, zastrašivanje, surovost prema životinjama
- uništavanje imovine, podmetanje požara, krađe
- laganje, bežanje iz škole ili od kuće, nošenje oružja
- impulsivnost, razdražljivost, nedostatak empatije i odgovornosti
- nisko samopouzdanje, loši školski rezultati, konzumiranje alkohola ili droge
Vrste poremećaja mogu biti različite i mogu se ispoljavati isključivo u domu, često u disfunkcionalnim porodicama, mališan može biti agresivan prema vršnjacima, može funkcioniše unutar vršnjačke grupe, ali ispoljava antisocijalno ponašanje (krađe, nasilje u grupi).
Možda vas zanima…
shutterstock.com/LightField Studios
Prkosni poremećaj se javlja pre 10 godine i uključuje trajno neposlušno i izazivačko ponašanje bez teških agresivnih ispada, a moguća je i kombinacija problematičnog ponašanja sa depresijom, anksioznošću ili opsesijama.
Uzroci ovog poremećaja mogu biti različiti - biološki i psihosocijalni, najčešće u kombinaciji. Najčešći uzroci su:
- individualni faktori
- genetska predispozicija
- neurološke bolesti (epilepsija, oštećenja CNS)
- niska inteligencija, teškoće u učenju
- impulsivnost, nemir, agresivni temperament
Nestabilne i difunkcionalne porodice mogu uticati na pojavu promene ponašanja kod detata to uključuje razvod roditelja, psihičke bolesti roditelja (depresija, antisocijalni poremećaji), loš odnos roditelja prema detetu (zanemarivanje, kritika, neujednačeno kažnjavanje), nedosledan vaspitni stil preoštre ili preblage granice.
Na promene ponašanja deta mogu da utiču i socijalni faktori kao što su: siromaštvo, loši stambeni uslovi, kriminal u okruženju, nezaposlenost, loša škola i negativni uticaji medija.
Najefikasniji način lečenja je timski pristup u koji su uključeni roditelji i porodica, psiholog, škola, socijalne službe. Tretman uključuje individualni rad s detetom (kontrola besa, rešavanje problema, psihijatrijski tretman ako je potreban), rad s roditeljima (obuka roditeljskih veština, uspostavljanje jasnih pravila i doslednosti) porodična terapija, odnsono bolje međusobno razumevanje i komunikacija, ali i školski programi podrške, ali i privremeni smeštaj u specijalizovanu ustanovu ako je potrebno, piše psiholog i psihoterapeut Srbijanka Andrejić za Stetoskop.info.
Komentari (0)