Autizam je veoma složen neurorazvojni poremećaj koji se manifestuje već u prve tri godine života deteta. Većina roditelja se lekarima obraća kad primete da njihovo dete ne govori. Ne zna se šta je tačan uzrok autizma, a zbog složenosti poremećaja i raznolikosti simptoma, stručnjaci veruju da je u pitanju kombinacija više faktora.
Autizam je razlika u načinu funkcionisanja mozga. Klinički, to je poremećaj koji utiče na razvoj mozga i uzrokuje razlike u komunikaciji i ponašanju.
- Autizam je stanje sa kojim se deca rađaju, nije povezano sa roditeljstvom, vakcinama ili određenom hranom - objasnile su dr Rebeka A. Šalev i dr. Kritika Najara za Njujork post.
Istraživanja su pokazala da genetski i faktori okoline mogu povećati rizik od razvoja autizma. To znači da određene genetske varijacije mogu uticati na razvoj mozga deteta. Neke od ovih varijacija mogu biti nasleđene, a neke nastaju spontano.
Faktori rizika uključuju starije roditelje, infekcije tokom trudnoće, komplikacije tokom porođaja, prevremeni porođaj, spor rast fetusa ili uzimanje određenih lekova tokom trudnoće. Međutim, prisustvo bilo kog od ovih faktora ne znači da će se autizam definitivno razviti, već samo povećava verovatnoću.
Tanya49/Shutterstock
Međutim, ono što posebno zabrinjava lekare je drastičan porast dece sa autizmom poslednjih nekoliko godina. Pre više od 30 godina autizam se dijagnostikovao kod jednog od 1.000 mališana. Danas je taj odnos jedan prema 31, odnosno jedno dete od 31 dobije dijagnozu autizma!
Možda vas zanima…
Lekari danas prepoznaju prve znake autizma već kod beba između 12 i 18 meseci starosti, kroz igre i razgovore sa roditeljima. Kriterijumi za dijagnozu su prošireni kako bi obuhvatili ceo spektar autizma, uključujući povezana stanja kao što su ADHD ili intelektualni invaliditet. Pored toga, smanjenje stigme dovelo je do toga da se više roditelja, posebno devojčica koje su ranije često bile zanemarene, odluči za procenu.
Dijagnoza autizma podrazumeva sveobuhvatnu procenu od strane tima stručnjaka koji posmatraju razvoj deteta iz različitih aspekata. Pedijatri mogu na vreme uočiti prve znake, kao što su izbegavanje kontakta očima, nedostatak osmeha ili manji problemi u ponašanju.
Važno je napomenuti da ne postoji univerzalni pristup, svako dete je priča za sebe zato je podrška osobama sa autizmom prilagođena svakom pojedinom slučaju i usmerena na kvalitet života.
BONUS VIDEO:
Komentari (3)
Nina
26.05.2025 23:41
Dr. Nikola
27.05.2025 08:37
Previše je koincidentno da što se više hranimo biljnom ishranom sve je više autistične dece. Biljna ishrana dovodi do nedostatka B vitamina, nedostataka omega3 i omega6, manjka holesterola… svega onoga što je neophodno za pravilan razvoj mozga deteta.
BB.
27.05.2025 09:20
U praksi se pokazalo da su roditelji dece sa autizmom uglavnom mlađi i dobili su ih u svojim dvadesetim godinama. To mi je rekla žena koja je logoped i koja već godinama radi sa autističnom decom. Autizam nema mnogo veze sa godinama roditelja.
Muka mi je od autizma. Svako dete ima svoje cake. Psiholozi nisu dobro zaradjivali, a sada su izmislili "spektrum" od najzdravijeg do najbolesnijeg deteta i zaradjuju "lececi ih". Sramota. Kad se setim svoje generaqcije, po danasnjem bi svi imali autizam, a mi svi zavrsili visoke skole i uspesni u svakom pogledu. Treba stati na put ovom zverstvu.