Roditelji bebe Džeka Janga, koji je svoju prvu godinu života proveo neprestano se kikotajući i to po čak 17 sati dnevno, bili su u šoku kada su saznali da iza toga stoji redak tumor na mozgu. Džek, koji je rođen u maju 2014. godine u Vinskombu, Severni Somerset, odmah po dolasku na svet počeo je da se smeje, a njegovi roditelji, Gema i Ed, su u početku mislili da je samo izuzetno srećna beba.
Međutim, ono što su smatrali radosnim smejanjem, zapravo je bila serija napada smeha izazvanih hamartomom hipotalamusa – benignim tumorom u dnu mozga. Ovi napadi, koji su se javljali svakodnevno, trajali su od 30 minuta do čak 17 sati bez prestanka, a porodici su bili pravi test strpljenja.
- Nije bilo prekida, zvuk cerekanja je bio konstantan i dugo nismo imali pojma zašto, rekla je Džema, 32-godišnja majka, koja je s mužem Edom i njihovim sinom prošla kroz iscrpljujuće periode. Iako su svi oko njih mislili da je Džek samo srećan dečak, stvarnost je bila daleko od toga. Džema se priseća kako su ih svi pitali:
- Zar on nije srećan - dok je njena beba zapravo patila od ovog neobičnog stanja.
Iako su se trudili da se naviknu na njegov "smeh", roditelji su ubrzo shvatili da nešto nije u redu, naročito kada su primetili da napadi počinju ujutro, a završavaju u sumrak. Počeli su da premeštaju Džeka u drugu sobu jer je njegov neprestani kikot ometao njegovog brata.
Tek kada je Džek imao šestonedeljni pregled, jedan zdravstveni radnik je primetio nešto neobično i sugerisao da bi trebalo da potraže stručnu pomoć. Džema je priznala kako se tada osetila užasno, jer nije shvatila ozbiljnost situacije ranije. Uputili su ga lekaru specijalisti za uho, nos i grlo, ali ni on nije znao šta se dešava, zbog čega su na kraju otišli kod neurologa u Bristolskoj kraljevskoj bolnici za decu.
Dijagnoza koju su primili bila je šokantna: hamartom hipotalamusa, benigni tumor na mozgu, koji izaziva redak oblik epilepsije poznat kao gelastični napad, karakterisan iznenadnim napadima smeha ili suza. Iako su bili olakšani što su napokon saznali pravi uzrok, bila je to i srceparajuća spoznaja da je njihov sin sve vreme prolazio kroz ovakve napade.
- Iako su sve druge oblasti njegovog razvoja bile neverovatne – kao govor i razumevanje – on se sve vreme smeškao, kaže Džema, objašnjavajući kako Džek nije imao problema sa osnovnim razvojnim veštinama poput hranjenja i hodanja.
- Možda je bilo čudno, ali mogao je da hoda i smeje se u isto vreme.
Nakon desetosatne operacije kojom je tumor uklonjen, Džek je napokon prestao da se smeje neprestano. Sada, četiri godine kasnije, roditelji priznaju da se i dalje osećaju nervozno kada se Džek smeje na TV-u, ali su neizmjerno zahvalni što on sada vodi normalan život.
- Dan nakon operacije shvatili smo da Džek nije jednom zakikotao, što je bilo zaista čudno. Ali kada smo ga prvi put čuli da se smeje onako kako to deca rade, bilo je neverovatno, prisetila se Džema.
Džema i Ed sada gledaju svog sina koji je, kako kažu, prava priča o uspehu. Džek je veselo dete sa sjajnim smislom za humor, koje svakodnevno izmišlja šale i smeje se sa porodicom.
- Tumor je bio izuzetno redak, ali želimo da drugi roditelji znaju da postoji svetlost na kraju tunela i da stvari mogu postati bolje. Ta operacija je promenila Džekov život, ali i naš, i nikada nećemo prestati da budemo zahvalni za to, poručila je Džema, prenosi The Sun (San).
Komentari (0)