Amanda Hedžes, 31-godišnja žena iz Brizbejna, nikada sebi neće oprostiti što je "zaboravila da živi". U trenutku kada joj je život doslovno izmiče iz ruku, shvatila je da je prošle godine provela previše vremena brinući se o nevažnim stvarima i zanemarujući ono što je zaista bitno.
- Mislila sam da imam dovoljno vremena da se opustim, da uživam u jednostavnim stvarima – kao što su dani na plaži, izleti u zoološki vrt, ili uživanje u obroku u restoranu brze hrane. Ali sada, kada je vreme postalo ograničeno, sve te male stvari postale su najvažniji deo mog života, priznaje Amanda, koja je trenutno u borbi sa terminalnim rakom mozga.
Amanda je, kao i mnogi mladi ljudi, verovala da je zdravlje nešto što se podrazumeva. Nikada nije bila hospitalizovana, a u porodici je samo jedan od njenih baka i deda preminuo.
- Nikada nisam pomislila da bih mogla da doživim nešto ovako, iako sam se ponekad brinula o svom zdravlju. Nikada nisam verovala da bih mogla oboleti od nečega poput raka, objašnjava ona.
Njena borba sa glioblastomom, agresivnim rakom mozga koji je neoperabilan, počela je u septembru prošle godine. Početni simptomi – blage glavobolje – činili su se bezopasni, ali kada je njen psihijatar sugerisao da uradi magnetnu rezonancu, otkrila je strašnu istinu.
- Sećam se da sam se šaleći obratila radiologu i pitala: "Šta ste našli... tumor na mozgu?" A on je jednostavno odgovorio: "Da". Odjednom je ceo svet stao, priseća se Amanda, koja je tada bila potpuno šokirana.
Možda vas zanima…
Skeniranja su pokazala tumor, ali se činilo da nije ozbiljan – sve dok specijalistička ispitivanja nisu otkrila da tumor nije benigni, već maligni. Dijagnoza je bila jasna: glioblastom. Njena prognoza je bila užasavajuća – prema lekarima, može da očekuje preživljavanje između 12 i 15 meseci.
- Kad sam pitala koliko vremena imam, lekar mi je rekao da možda još 15 meseci. Mislila sam da ću možda živeti duže jer sam mlada, ali moj rak je veliki, što znači da je tu već neko vreme, kaže Amanda, suzdržavajući suze.
Iako su prve nedelje lečenja bile izuzetno teške, uključujući hemoterapiju i radioterapiju, Amanda se sada oporavlja dovoljno da razmišlja o tome kako želi da provede preostale nedelje svog života.
- Želim da živim svaki trenutak, da doživim iskustva koja sam odlagala, da provedem više vremena sa onima koje volim, kaže ona.
Na njenoj listi želja su putovanja, opuštanje na plaži, i čak povratak u australijski zoološki vrt da bi videla Roberta Irvina kako izvodi svoju predstavu – nešto što je uvek odlagala.
- Zamišljam da ostanem u hotelu na plaži, slušam talase i zaboravim na bolest. Samo želim da zaboravim da umirem, da budem neko drugi na nekoliko dana, kaže ona.
Amandi nije preostalo puno vremena, ali se odlučila da učini ono što je nekada odlagala: putovanja, obroci bez brige o troškovima, uživanje u jednostavnim stvarima.
- Želim da idem na bife sa hranom za sve što možeš da jedeš i da prestanem da brinem o tome koliko ću potrošiti. Samo da uživam, kaže ona sa osmehom.
Njeno stanje je stabilno, ali lekari upozoravaju da simptomi mogu naglo pogoršati. Kada to počne, verovatno će početi da pati od napada i na kraju, organi će prestati da rade.
- Lekari kažu da ću verovatno izgubiti vid na levo oko, a zatim će se sve pogoršati. Iako ne znaju tačno kada će to da se dogodi, sigurna sam da će se desiti. Još uvek nisam sve obradila. Mislim da imam više vremena, a zapravo mi ostaje samo nekoliko meseci, kaže ona tiho.
Amanda poziva sve da ne čekaju da se suoče sa smrću kako bi počeli da žive punim životom.
- Protraćila sam 30 godina svog života ne radeći ništa, i sada želim da živim svaki trenutak do kraja, zaključuje ona.
Komentari (0)