Džeki Kenedi je bila više od prve dame Amerike. Mnogima je ostala u sećanju po prefinjenim i elegantnim izdanjima kao i umerenosti koja ju je krasila na svakom koraku. Ipak, mnogi su je zapamtili kao posvećenu ženu i majku. Iako će svakoga reč "domaćica" podsetiti na šivenje zavesa ili pečenje, čišćenje kuće i slično, ovaj uski pogled na kućnu radinost izostavlja bezbroj drugh stvari koje su ulazile u stvaranje kuće, piše thefederalist.com.
U te poslove su u slučaju Džeki Kenedi ulazilo i organizovanje državnih večera, restauracija Bele kuće ali i stilsko oblačenje i igranje sa decom i zbog toga je ona predstavila privlačniji i glamurozniji tip domaćice.
Votava / brandstaetter images / Profimedia
Za vreme svog kratkog mandata kao prva dama, Kenedijeva je mnogima poslužila kao inspiracija svojom posvećenošću porodici ali i talentom da stvori dom. Džeki je pokazala kako žena može da utiče na svoju porodicu na načine da prevaziđe pečenje i šivenje.
Napravila je muzej od doma
Ono što je Džeki uradila kada se uselila u Belu kuću je isto što radi svaka žena kada se useli u novi dom. Dok danas žene konsultuju društvene mreže i druge platforme u potrazi za idealnim rešenjima, bivša prva dama Amerike je okupila tim koji joj je pomogao da Belu kuću pretvori u predsedničku palatu. Bila je strastvena prema istoriji i jednom novinaru je rekla kako sve u Beloj kući mora da ima razlog zašto je tamo.
Ona je napravila pravi muzej od njihovog doma, pretražujući skladišta i Nacionalnu galeriju, pronašla blago poput francuskog pribora za jelo Džejmsa Monroa i šoljica za piće Teodora Ruzvelta. Bela kuća nije postala samo mesto gde predsednik živi već mesto za svakog Amerikanca koji je posetio Vašington kao izlog umetnosti i kulture. Džeki se potrudila da od njihovog doma ne napravi beživotni muzej već dom u kome su se ljudi zabavljali i gde su se održavali važni sastanci, i mesto gde bi naciji bilo udobno.
Večere u Kenedijevom stilu
Džeki je često organizovala složene zabave pozivajući stimulativne ljude kao što su diplomate, umetnici i pisci, a one su uključivale Šekspirov nastup ili koncert iskusnog violončeliste.
Možda vas zanima…
- Muškarci mogu da razgovaraju jedni sa drugima posle...Francuzi to ne znaju...Ako zauzete muškarce stavite u privlačnu atmosferu u kojoj je okruženje ugodno, hrana dobra, opustite se, postoji neki stimulativni razgovor..To je deo umetnosti življenja u Vašingtonu- rekla je jednom prilikom Kenedijeva.
Ona je imala zadatak da se pozabavi celom organizacijom tih večera, gde će ko sedeti, planirala je jelovnik i slično. Iako za ovo moderno doba zvuči apstraktno pozvati pisca ili violončelistu da upotpuni neku vašu zabavu ili večeru sa prijateljima, svi možemo dodati malo elegancije i kulture u naš život na različite načine.
Ovakve večere mogle bi biti lek protiv usamljensti, a istovremeno i mali beg od društvenih mreža. Iako se Džeki dolaskom u Belu kuću plašila svega, tada je otkrila kako je sve bilo pod kontrolom i kako je provela najsrećnije vreme ne zbog položaja već bliskosti sa porodicom koju je tada imala.
Porodica kao prioritet iznad slave i bogatstva
Džeki je svom suprugu, tadašnjem predsedniku Amerike bila odana supruga i pratila ga je na svim putovanjima. Sebe je smatrala tradicionalnom suprugom i želela je samo da se brine o svom mužu. Njena privrženost deci Kerolajn i Džonu takođe je bila upečatljivai trudila se da sve obaveze i sastanke prilagodi deci pa je često viđena kako se igra sa njima kada je odlazila na neke zadatke. Vodila ih je u park ili u crkus, a vikendom su bili na svom imanju u Virdžiniji. Ona je želela da deci život učini normalnimi zabavnim.
Vodila je decu na piknike u pećini, a uveče bi ih kupala i stavljala u krevet čitajući im knjige. Odbijala je često čajanke i govore kako bi bila sa njima. Danas se žene lako oslanjaju na sve spoljne faktore poput škole, drugih aktivnosti koji imaju konrolu nad njihovim domom, a Džeki je tu da podseti žene da je moguće imati viziju za svoj dom i porodicu uz napor i domišljatost.
Osim toga veliku pažnju je posvećivala svom izgledu i modi. Haljine su bile uvek naglašene sa ukusnim nakitom i bile su izuzetno elegatne, a šešir i rukavice su bili njeni zaštitni znak. Mnogi su govorili kako je više novca potrošila na odeću nego što je njen muž zaradio kao predsednik. Osim toga ona je bila i obrazovana žena i to joj je pomoglo da interesovanja usmeri na kućnu radinost umesto na karijeru, zbog čega je reputacija njenog supruga bila dobra.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)