Tetka Saveta

SVETI ĐORĐE IMAO JE ZADATAK DA PROGONI HRIŠĆANE, A BORBA ZA NJIH NA KRAJU GA JE KOŠTALA GLAVE: Današnji dan obeležava se zbog želje koju je izrekao pred pogubljenje!

Priča o stradanju svetog Đorđa, zbog kog se danas i obeležava slava Đurđic, šalje jaku poruku o borbama koje su u vreme Rimskog carstva vodili progonjeni.

16.11.2022 09:01

SVETI ĐORĐE IMAO JE ZADATAK DA PROGONI HRIŠĆANE, A BORBA ZA NJIH NA KRAJU GA JE KOŠTALA GLAVE: Današnji dan obeležava se zbog želje koju je izrekao pred pogubljenje!
TANJUG/ OLAFANDMCATEER/ GALEVSKI VOJISLAV/ bs

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas, 16. novembra, obeležavaju Đurđic, jedan od dva praznika u našem narodu koji su posvećeni svetom velikomučeniku Đorđu. U pitanju je nepokretan praznik koji nije obeležen crvenim slovom, ali je izuzetno poštovan kod Srba.

Kako je slava ove godine u sredu, običaj je da se priprema posna trpeza uz obavezne slavske simbole - sveću, žito (koljivo) slavski kolač i vino. 

Za razliku od Đurđevdana, koji se preslavlja 6. maja i kojim se obeležava stradanje svetitelja u vreme rimskog cara Dioklecijana, Đurđic je podsećanje na prenos njegovih moštiju iz Nikomidije, današnjeg Izmira u Turskoj, u grad Lidu Palestinsku. Time je ispunjena njegova poslednja želja. 

Na ikonama koje stoje u domovima domaćina koji slave Đurđic, Sveti Đorđe je prikazan kao pešak sa kopljem ili mačem u ruci, dok oni koji slave Đurđevdan imaju ikonu na kojoj Sveti Đorđe na konju sa kopljem probada aždaju kao simbol pobede hrišćanstva nad paganskom verom.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Maja (@majona75)

Sanjao Hrista pred pogubljenje

Sveti Đorđe rođen je u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici u maloj Aziji. Kao dete je ostao bez oca i sa majkom se preselio u Palestinu. Stasit i naočit vojnik zapao je za oko caru Dioklecijanu koji ga je postavio za vojnog zapovednika, a potom za vojvodu sa zadatkom da progoni hrišćane.

Kako je i sam bio hrišćanin on se pobunuo protiv progona zbog čega ga je car osudio na okove i strahovita mučenja u tamnici. Posle izvesnog vremena, želeći da proveri da li je odustao od svoje vere, Dioklecijan je naredio Đorđu da se pokloni pred statuom Apolona u zamenu za sopstveni život. Umesto toga, on se prekrstio i statua se srušila zajedno sa ostalim simbilima mnogoboštva. Zapanjeni narod je gledao čudo Božje, a Dioklecijanova žena Aleksandra je viknula: "I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu!" 

Besan car je naredio da se Đorđu odseče glava. Legenda kaže da je noć uoči pogubljenja on sanjao Hrista koji mu je na glavu stavio venac pobednika. Tog jutra Đorđe je zatražio od svog sluge da njegovo telo prenese u Palestinu. Njegova poslednja želja ispunjena je na današnji dan, a mošti svetitelja položene su u novosagrađeni hram koji mu je posvećen.

Tom svecu posvećeni su i brojni hramovi i u Srbiji, a jedna od najlepših crkava posvećena Svetom Đorđu nalazi se u okviru kompleksa na Oplencu. Crkvu i mauzoloj dinastije Karađorđević podigao je kralj Petar I Karađorđević kao svoju zadužbinu. Fasada velepne građevine napravljena je od belog venčanskog mermera, dok je unutrašnjost crkve ukrašena mozaikom od kockica murano stakla čije je postavljanje lično nadgledao čuveni ruski arhitekta Nikolaj Krasnov. On je nakon Oktobarske revolucije dom pronašao u Srbiji. 

Narodni običaji 

Predanje svedoči da su se na grobu Svetog Đorđa dešavala brojna čuda i da on pomaže svima koji su u nevolji. Najčešće se javlja kao mladi vitez na konju, a rado se odaziva molitvama onih koji slave njegov dan. 

Na Đurđic se ne rade teški poslovi i ručni radovi, strogo je zabranjeno loviti vukove jer se veruje da će lovce zadesiti velika nesreća koja će ih pratiti cele naredne godine.

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili Vučji dani. To je vreme kad se iz kuće ništa ne daje i ne pozajmljuje, ne prede se vuna, niti se išta pere. To  je esnafska slava krojača i obućara koji iz poštovanja prema svecu ne rade.

Veruje se da ako je nebo vedro na Đurđic biće oštra zima sa dosta mraza. Ukoliko se na taj dan pojavi magla veruje se da će zima biti promenljiva. 

Recept za proju

Ni jedna slavska trpeza ne može da prođe bez sarme koja može biti mrsna ili posna u zavisnosti kad koji praznik pada. Uz sarmu obavezno se služi proja, odnosno srpski tradicionalni kukuruzni hleb. Izuzetno je zdrav jer sadrži dosta vlakana i hranljivih materija iz kukuruznog brašna.

Srećna republika vam poklanja recept za tradicionalnu srpsku proju onako kako su je nekad pravili naši preci.

Sastojci:

- 8 šoljica kukuruznog brašna
- 2 šoljice ulja
- kesica praška za pecivo
- kašičica soli
- 2 dl kisele vode

Priprema:

U brašno sipati mlaku vodu sa razmućenim praškom za pecivo, pa dodati so. Masa treba da je nešto gušća od testa za palačinke. Sve to dobro izmešati da se sastojci sjedine i sipati u podmazanu tepsiju. Staviti u zagrejanu rernu na oko 200 stepeni i peći 20 minuta. Ispečenu proju, dok je još vrela, poprskati vodom, pokriti čistom krpom i ostaviti da se prohladi. Proju iseći na kocke i služiti umesto hleba uz sarmu.   

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)