Nova istraživanja ukazuju na to da bi zdravlje mozga moglo da zavisi od jednog jednostavnog uređaja -slušnog aparata. Podaci sugerišu da upotreba slušnog aparata pre 70. godine može drastično da smanji rizik od demencije.
Ova informacija dolazi u trenutku kada se broj dijagnoza demencija u SAD povećava, s predviđanjem da će se broj obolelih do 2060. udvostručiti.
Studija je obuhvatila 2.953 odrasle osobe starije od 60 godina, koji su na početku bile bez simptoma demencije.
Shutterstock/LightField Studios
Tokom 20 godina učesnici su prolazili kroz testove sluha i evaluacije za demenciju. Zapanjujuće, oko 20 odsto učesnika, odnosno 583 osobe, razvile su ovu neurodegenerativnu bolest. Međutim, najznačajnije poboljšanje u zdravlju mozga primećeno je kod onih koji su počeli da koriste slušne aparate u šezdesetim godinama, sa 61 odsto nižim rizikom od demencije u poređenju s onima koji su imali gubitak sluha, a nisu koristili ove uređaje.
Veza između gubitka sluha i pamćenja
Povezanost između gubitka sluha i demencije postaje sve jasnija. U jednoj studiji iz 2023. otkriveno je da su slušni aparati smanjili kognitivni pad skoro 50 odsto tokom tri godine kod odraslih između 70 i 84 godine koji su već bili visoko rizični za demenciju.
Osim toga, zabeleženi su značajni napreci u komunikaciji.
Možda vas zanima…
Naučnici istražuju razloge zbog kojih slušni aparati pomažu. Jedna od teorija sugeriše da, kada sluh opada, mozak se napreže da popuni praznine, što može uticati na pamćenje i razmišljanje. Takođe, gubitak sluha može ubrzati proces smanjenja mozga, što je povezano sa kognitivnim opadanjem.
Shutterstock
Društvena izolacija može igrati značajnu ulogu, jer stariji ljudi s gubitkom sluha često povlače iz razgovora i društvenih okruženja, čime smanjuju mentalnu stimulaciju, što je dodatni faktor rizika za demenciju.
Korišćenje slušnih aparata
Iako je gubitak sluha jedan od najčešćih hroničnih stanja u SAD, sa skoro 27 miliona Amerikanaca starijih od 50 godina pogođenih ovim problemom, samo jedan od sedam koristi slušne aparate. Čest problem je i to što prosečni korisnik čeka oko 10 godina pre nego što potraži pomoć. Tokom tog perioda, komunikacija opada, a rizici od depresije, izolacije i kognitivnog opadanja se povećavaju.
Novija istraživanja pokazuju da stariji od 55 godina imaju 42 odsto rizika da razviju demenciju tokom života, prenosi New York Post.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)