Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost često počinje da opada čak i pre nego što se jave prvi problemi sa srcem. Prema studiji, uočeno je da se umerena fizička aktivnost smanjuje otprilike 12 godina pre dijagnoze kardiovaskularnih bolesti. Ovaj pad fizičke aktivnosti postaje još izraženiji u poslednje dve godine pre postavljanja dijagnoze.
Doktor Sudir Kumar savetuje da prepoznamo rani gubitak izdržljivosti, jer rana detekcija omogućava pravovremeno delovanje i promene u načinu života. Ove intervencije mogu značajno da smanje rizik od opasnih kardiovaskularnih bolesti.
Spora i tiha priroda srčanih problema
Srčani udari se obično doživljavaju kao iznenadne hitne situacije, ali istraživanja pokazuju da oni često proističu iz sporog i tišeg procesa koji počinje mnogo pre nego što se pojave bolovi ili alarmi u bolnici. Velika analiza učesnika studije CARDIA pokazala je da umerena do intenzivna fizička aktivnost, kao što su brza šetnja, vožnja bicikla ili plivanje, počinje postepeno da opada otprilike 12 godina pre prvih simptoma kardiovaskularne bolesti.
shutterstock.com/Iakov Kalinin
U poslednje dve godine pre dijagnoze, ovaj pad se ubrzava, što ukazuje na hitnu potrebu za prepoznavanjem ovih promena.
Važnost uočavanja promena u fizičkoj aktivnosti
Studija pod nazivom "Trajektorije fizičke aktivnosti pre i posle kardiovaskularnih događaja kod učesnika CARDIA" analizirala je podatke o fizičkoj aktivnosti prikupljene tokom decenija od učesnika koji su prvi put uključeni 1985 – 1986. godine.
Možda vas zanima…
Istraživači su koristili višekratne procene aktivnosti kako bi modelovali dugoročne trendove i uporedili ljude koji su kasnije razvili kardiovaskularne bolesti sa onima koji nisu. Ključni nalazi ukazuju na to da je smanjenje umerenih do intenzivnih fizičkih aktivnosti započelo, u proseku, otprilike 12 godina pre prvog kardiovaskularnog događaja, dok su niske nivoe aktivnosti često trajale i nakon tog događaja.
Fiziološke promene uzrokovane smanjenjem aktivnosti
Održivi pad fizičke aktivnosti nije samo statistika o načinu života; on je povezan sa brojnim fiziološkim promenama koje povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Na primer, smanjenje aktivnosti dovodi do srčanog dekonfiguracije, što otežava svakodnevne napore.
Shutterstock
Takođe, nedostatak kretanja može pogoršati funkciju krvnih sudova. Neaktivnost može povećati rizik od gojaznosti, insulinske rezistencije i nepovoljnih promena u lipidima, što su sve značajni faktori rizika za aterosklerozu.
Uz to, sedeći način života je povezan sa niskim stepenom upale i nepovoljnim autonomnim profilima, što dodatno komplikuje situaciju. Ukupno, progresivni pad fizičke aktivnosti odražava i doprinosi biološkim procesima koji na kraju mogu dovesti do srčanih udara ili moždanih udara, prenosi Times of India.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)