Za vreme praznika, mnogi se ljudi, nakon perioda posta, raduju pečenju na stolu. Mesna jela često zauzimaju centralno mesto na trpezi, a tokom godine, teško je zamisliti obrok bez mesa. Ipak, stručnjaci upozoravaju na potrebu da se pojedine vrste mesa, kao i mesne prerađevine, konzumiraju ređe.
Meso je poznato po tome što obiluje proteinima, koji su neophodni za naš organizam. U tom smislu, piletina se često smatra popularnim izborom, naročito kada ljudi pokušavaju da smanje telesnu težinu. Piletina je niskokalorična, a bogata je hranljivim materijama, što je čini idealnom za razne dijete. Međutim, stručnjaci savetuju da obratimo pažnju na unos crvenog mesa, kao i prerađenih mesnih proizvoda.
Tokom ranijeg gostovanja na Prvoj televiziji, prof. dr Vojislav Perišić gastroenterolog je delio svoja zapažanja o najboljem izboru mesa. Njegovi saveti o tome koja vrsta mesa je najzdravija, mogu biti od velike pomoći svima koji žele da unaprede svoju ishranu. Iako nije neophodno potpuno izbaciti meso iz ishrane, važno je biti svestan koje vrste i u kojim količinama konzumiramo.
- Svakog dana bi trebali pojesti komad mesa za ručak, može i soja, ali ja soju ne volim. Najkvalitetnije meso, evo da vam kažem, kada uđete u američku mesnicu, najviše se jede govedina. A ne teleće, ne juneće. Zašto? Veoma je crveno, to govori o sadržaju gvožđa, a gde ima gvožđa ima i cinka - rekao je on.
Prof. dr Perisić je objasnio da je govedina bolja od svinjetine.
- Kad uzmete komad govedine, često tu imate i beličastu masnoću, ona je zdrava, ima vitamin D. Govedina je i jeftina, i daleko bolja od svinjetine. Od svinje samo but uzimajte, a kad je sušeno, jedite samo crveni deo - objasnio je Vojislav Perišić.
Shutterstock/New Africa
Meso se često smatra neophodnim izvorom proteina za ljudski organizam, ali postoje određene vrste mesa koje bi trebalo izbegavati zbog visoke količine masnoće. Ove masnoće, naročito zasićene, mogu izazvati nakupljanje lošeg (LDL) holesterola u organizmu, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su začepljenje krvnih sudova i razne bolesti srca. Stručnjaci ukazuju na to da bi trebalo obratiti pažnju na specifične vrste mesa koje često konzumiramo.
Jedna od vrsta mesa koju bi trebalo smanjiti u ishrani jeste odrezak. Klasični ribeye steak sadrži čak 11 grama zasićenih masti i jedan gram transmasti na porciju od 115 grama. S druge strane, filet mignon ima 10 grama zasićenih masti na istu količinu. Iako crveno meso može biti važan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su gvožđe i proteini, prekomerna konzumacija masnijih komada može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Doktorka Kezia Džoj naglašava da masni komadi crvenog mesa, poput odreska, mogu podstaći upalne procese u telu, a takođe doprinose gojaznosti kada se jedu u većim količinama. Stoga, zasićene masti iz ovih mesa mogu značajno povećati nivo lošeg kolesterola (LDL) i pospešiti razvoj srčanih bolesti.
Druga vrsta mesa koju bi trebalo izbegavati je jagnjetina. Sadrži 11 grama zasićenih masti na porciju od 115 grama, dok jagnjeće lopatice i kotleti imaju 9 grama masti na istu količinu. Ova visoka koncentracija zasićenih masti može doprineti razvoju različitih zdravstvenih problema, kao što su bolesti srca i povećan nivo holesterola u krvi. Međutim, važno je napomenuti da se preporučuje konzumacija jagnjetine maksimalno jednom nedeljno.
Svinjska rebra su poznata po svojoj izuzetnoj sočnosti i ukusu, što ih čini omiljenim među brojnim potrošačima. Ipak, ono što mnogi ne znaju jeste da su svinjska rebra izuzetno masna, a to se može primetiti i golim okom. Naime, porcijom od 115 grama rebarca unosi se čak 13 grama zasićenih masti, što može biti problematično za one koji vode računa o svom zdravlju. Zasićene masti su poznate po tome da mogu povećati nivo holesterola u krvi, što dodatno ukazuje na to da bi konzumacija svinjskih rebara trebala biti ograničena.
Pored jagnjetine i svinjskih rebara, mesne prerađevine takođe zauzimaju značajno mesto na listama hrane koje se ne preporučuju. Suhomesnata kobasica, na primer, sadrži šest grama zasićenih masti po porciji od 50 grama, što može biti alarmantno za potrošače. Osim toga, kobasica je bogata natrijumom, sa čak 350 do 500 miligrama po porciji, što može negativno uticati na zdravlje, posebno kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom.
- Kobasice, slanina, hrenovke i delikatese koji su sušene, dimljene ili soljene često sadrže visok nivo zasićenih masti, kao i aditiva poput nitrata, koji mogu pridoneti upali. Prerađeno meso takođe ima puno kalorija i soli, što može dovesti do gojaznosti i povećanja krvnog pritiska - ispričala je dr Džoj, a prenosi Klix.ba.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)