Ekspert iz Alchajmerovog društva podelio je najčešće znakove upozorenja da bi neka osoba verovatno mogla da razvije demenciju u mladosti. Savet dolazi nakon što se poznata glumica i članica Alchajmerovog društva, Ana-Mari Daf, pojavila u javnosti govoreći o bratovljevoj dijagnozi Alchajmerove bolesti. Ona se tako dotakla i teme javljanja tog oboljenja kod mladih, kao i o uticaju koji je to oboljenje imalo na njihovu porodicu.
- Uopšteno govoreći, moj brat ne zna ko sam ja, ali zna da imamo nešto posebno i ja nalazim tu magiju - rekla je Ana-Mari i dodala kako je uznemirujuća činjenica da to oboljenje nikada ne utiče samo na pacijenta, već i na sve članove porodice.
- Moj brat Edi je prvi put počeo da pokazuje simptome pre 15 godina, ali zbog njegovih godina niko nije pomislio da bi to mogla da bude demencija. Nikome prva pomisao nikada neće biti demencija kada je neko u ranim četrdesetim. Prvo vam pada napamet: "Da li pije? Da li se drogira? Da li možda ima mali slom?". A onda je svet počeo da se raspada oko njega. Ostao je bez posla, a pošto je ostao bez posla, izgubio je i svoj dom - prisetila se očajna Dafova.
Kao odgovor na njenu priču, stručnjak za demenciju iz Alchajmerovog društva, Sajmon Viler, podelio je znake upozorenja na koje treba obratiti pažnju, istakavši istovremeno kako podržati nekoga kome je dijagnostikovan ovaj poremećaj. Inače, njegovo oglašavanje dolazi i nakon što je nedavno u seriji EastEnders, lik Najdžel Bejts, kog tumači Pol Bredli, otkrio svoju dijagnozu demencije iz rane mladosti.
Kako se demencija manifestuje u mladosti?
Demencija je grupa simptoma uzrokovana različitim faktorima koje oštećuju mozak. Ovi simptomi se vremenom pogoršavaju i mogu uključivati pamćenje, rešavanje problema, jezik i ponašanje. Prema poražavajućim statističkim podacima, danas će jedna od tri osobe rođene u Britaniji tokom života razviti demenciju. Kada osoba razvije demenciju pre 65. godine, obično između 30 i 65 godina, u pitanju je stanje poznato kao demencija sa početkom u mladosti. Više od 70.800 ljudi u Britaniji živi s tim stanjem.
Različite faktore treba uzeti u obzir prilikom otkrivanja uzroka demencije kod mladih, uključujući:
Možda vas zanima…
- Alchajmerova bolest
- Frontotemporalnu demenciju (FTD)
- Posteriornu kortikalnu atrofiju (PCA)
- Vaskularnu demenciju
- Genetske/porodične demencije
- Metaboličke poremećaje
- Sekundarne demencije koje nastaju usled poremećaja upotrebe alkohola, traumatskih povreda mozga i infekcija
Shutterstock
Lekar će dijagnostikovati demenciju koja se javila u mladosti temeljnim skriningom.
Rana dijagnoza i lečenje mogu dovesti do boljeg kvaliteta života. Ostati zdrav uz dobru ishranu, redovno vežbanje, uzdržavanje od alkohola i drugih supstanci koje mogu uticati na pamćenje, razmišljanje i ponašanje, može smanjiti rizik od ovog stanja.
- Normalno je da na vaše pamćenje utiču stres, umor, određene bolesti i lekovi. Ali ako postajete sve zaboravniji, posebno ako ste stariji od 65 godina, savet je da razgovarate sa lekarom opšte prakse o ranim znacima demencije - stoji u upozorenju Britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Na koje znakove treba paziti?
Mlađi ljudi sa demencijom često imaju rane simptome koji nisu povezani sa pamćenjem. Umesto toga, mogu imati problema sa ponašanjem, jezikom, vizijom ili ličnošću. Neki ljudi takođe mogu imati problema sa kretanjem, hodanjem, koordinacijom ili ravnotežom. Simptomi kod mlađih ljudi se ponekad pripisuju drugim faktorima kao što su stres, depresija, poteškoće u odnosima ili poslu ili menopauza, prenosi GetSurrey (Get Surej).
- Podstičemo sve koji su zabrinuti zbog simptoma demencije kod sebe ili kod voljene osobe da razgovaraju sa svojim lekarom opšte prakse. Takođe, možete koristiti kontrolnu listu simptoma demencije Alchajmerovog društva - savetuje Sajmon Viler.
I prema drugim izvorima, rani simptomi demencije kod mladih ljudi možda nisu gubitak pamćenja. Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe u zavisnosti od vrste demencije koju osoba ima i na koje delove mozga ona utiče.
Shutterstock
Demencije koje pogađaju frontalni i temporalni režanj mozga češće su kod mlađih ljudi, tako da je verovatnije da rani simptomi mogu uključivati promene u:
- ličnosti
- ponašanju
- jeziku
- društvenom funkcionisanju
- odnosima sa drugima
- aktivnostima svakodnevnog života
- motivaciji
- raspoloženju (depresija, anksioznost)
- nivou koncentracije
- donošenju odluka i rešavanju problema
- viziji i prostornoj svesti
Kako da znate da li vam mozak brže stari
Ako primetite da imate problema sa pamćenjem, promenama u ponašanju ili ličnosti, teškoćama u donošenju odluka, poteškoćama u govoru ili sa smanjenom koncentracijom, to mogu biti znakovi da vam mozak brže stari, a moguće i da razvijate demenciju.
Rano prepoznavanje ovih simptoma može pomoći u bržem dijagnostikovanju i poboljšanju kvaliteta života.
- Zaboravnost i problemi sa pamćenjem
- Problemi sa donošenjem odluka i rešavanjem problema
- Promene u ponašanju i ličnosti
- Teškoće u izražavanju i razumevanju jezika
- Smanjena koncentracija i fokus
- Promene u raspoloženju, depresija ili anksioznost
- Problemi sa koordinacijom i ravnotežom
- Teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti
Ako primetite ove promene, obratite se lekaru i potražite pomoć na vreme.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)