Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, progresivno stanje koje je najzastupljenije kod ljudi starijih od 65 godina sa početnim simptomima koji često uključuju gubitak pamćenja. Međutim, studija koja je objavljena u časopisu Alchajmer i demencija, sugeriše da bi jedan znak koji se javlja noću mogao da funkcioniše kao način da se ovo stanje rano identifikuje. S druge strane, upravo to može biti faktor rizika za demenciju, kažu naučnici.
U okviru istraživanja tim je analizirao podatke 128 učesnika. Ukupno 64 njih imalo je Alchajmerovu bolest, 41 je imalo blago kognitivno oštećenje, a ostali su imali normalnu, zdravu spoznaju. Učesnici sa drugim neurodegenerativnim poremećajima, poput Parkinsonove bolesti, bili su isključeni. Kao i ljudi sa poremećajima kretanja vezanim za spavanje ili oni koji koriste antipsihotike. Svi učesnici su podvrgnuti magnetnoj rezonanci lobanje, pregledu krvi i brojnim kognitivnim testovima pre početka studije, a proučavana je njihova medicinska istorija. Oni su takođe prošli niz testova.
Ovo je uključivalo studiju spavanja preko noći pod nazivom polisomnografija za ispitivanje moždanih talasa i drugih fizičkih funkcija poput pokreta očiju i disanja tokom spavanja. Zahvaljujući tome, naučnici su mogli da utvrde kada je došlo do REM spavanja učesnika.
Učesnici studije su takođe bili podvrgnuti PET skeniranju kako bi pogledali nivoe beta amiloida, koji su poznati pokazatelji Alchajmerove bolesti pored drugih biomarkera.
Otkriveno je da su učesnici sa najdužom REM latencijom (REML) bili u većem riziku od Alchajmerove bolesti. REML se odnosi na vreme koje je potrebno nekome da dostigne REM prvi put nakon što zaspi.
Schutterstock
Tačnije, ovi učesnici su imali povećane nivoe p-tau181 i amiloida beta i niže nivoe neurotrofičnog faktora iz plazme mozga u poređenju sa učesnicima sa najkraćim REML-om. Ovo su sve pokazatelji Alchajmerove bolesti.
Možda vas zanima…
Povrh ovoga, utvrđeno je da je manje REM sna i dubokog sna povezano sa višim nivoima p-tau181, proteina koji je povezan sa određenim neurološkim stanjima kao što je Alchajmerova bolest.
Autor studije Iue Leng, profesor objašnjava:
- REM spavanje, posebno vreme koje je potrebno da se uđe u REM san, potencijalno je važno za Alchajmerovu bolest (AD). Važnost ove metrike spavanja je ranije bila uglavnom ignorisana. Ne znamo da li je korelacija uzročna, ali REM latencija spavanja može potencijalno poslužiti kao marker i pomoći u ranom otkrivanju AD. Potrebno je više istraživanja da bi se razumele biološke osnove REM latencije sna i njegove implikacije na AD (ako je veza uzročna) - rekla je za Medical News Today.
Ovo nije prvi put da postoji veza između demencije i REM spavanja. Studija, objavljena u časopisu "Neurolodži" (Neurology) 2017. godine, otkrila je da ljudi koji su razvili demenciju u proseku provode 17 odsto svog vremena spavanja u REM snu u poređenju sa 20 odsto kod ljudi koji nisu razvili demenciju.
Studija je takođe otkrila da ljudi koji su razvili demenciju imaju tendenciju da imaju duže intervale između perioda REM sna, u proseku od 87 minuta u poređenju sa 70 minuta za ljude koji nisu razvili demenciju, piše "Miror" (Mirror).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)