Muškarcu je dijagnostikovana demencija s 49 godina otkriva kako su male promene u radnim sposobnostima ukazale na opadanje zdravlja njegovog mozga. Piter Aleksander, koji sada ima 56 godina, nikada nije očekivao da će mu biti dijagnostikovana demencija, posebno kada je 2018. godine otišao kod neurologa.
- Počeo sam da imam problema sa ispunjavanjem rokova na poslu, što mi nikada ranije nije bio problem, a tokom sastanaka nisam mogao da se setim reči dok sam govorio, ispričao je Aleksander za BBC Northern Ireland.
Poslat je na skener, a 14. januara 2018. godine saopšteno mu je da je uzrok njegovih problema – frontotemporalna demencija, vrsta demencije koja je češće dijagnostikovana kod mlađih pacijenata.
- Rekli su mi da više nije sigurno da radim jer imam smanjeno rasuđivanje i gubim filter, tako da je bilo teško prilagoditi se, rekao je.
Šta je frontotemporalna demencija
Frontotemporalna demencija je retka vrsta ove bolesti, koja čini oko jedan od 30 slučajeva u Velikoj Britaniji. Nazvana je po delovima mozga koje oštećuje – frontalnom i temporalnom režnju, koji regulišu ličnost, ponašanje, jezik, sposobnost planiranja i organizacije.
Pacijenti često primete čudne promene u svom ponašanju – na primer, izgovaranje nesenzitivnih, izvanrednih komentara ili postaju više dezorganizovani nego obično. Za razliku od drugih oblika demencije, problemi sa pamćenjem obično se javljaju tek u kasnijim fazama bolesti.
- Možda neću uvek moći da izrazim isto kao ranije, ali ja sam još uvek ista osoba, unutra sam još uvek Piter, rekao je Aleksander.
You tube printscreen
On je podelio i kako je njegov gubitak filtera doveo do toga da koristi više "vulgarnih" izraza, koje je nazvao "crudities" (nepristojni izrazi), ali je to opisao kao "slobodu" koju nije imao ranije.
- Ljudi me pitaju "Piter, zašto sada to govoriš, ranije to nikada nisi govorio?", ali postoji ta disinhibicija, koju neki smatraju neobjašnjivom i jednostavno nepristojnom. Ali za mene je to sloboda koju nisam imao pre, to je iskreni Peter, dodao je.
Takođe je podelio kako mu je demencija smanjila sposobnost sabiranja brojeva, ali je primetio da mu je glas postao muzikalniji, što je povezivao sa tim da njegov mozak koristi druge delove za formiranje reči i rečenica.
- Pošto je ovaj, neki bi rekli "logički" deo mozga, u opadanju, stvari se otvaraju na drugoj strani mozga. Ritam, muzika, ove stvari postaju sve fluidnije i omogućavaju nam da govorimo na način koji je više ritmičan.
Demencija ne pogađa samo starije ljude
Aleksander sada radi na smanjenju stigme koja okružuje ovu bolest i želi da ljudi shvate da demencija nije samo stanje koje pogađa starije osobe.
Kao deo ove misije, Aleksander je učestvovao u dokumentarcu pod nazivom Hear Our Voice, koji se fokusira na osobe sa demencijom koja je dijagnostikovana pre 65. godine života, prenosi DailyMail (DejliMejl).
Frontotemporalna demencija se javlja kada nervne ćelije u mozgu postanu oštećene zbog nakupljanja nekoliko štetnih vrsta proteina. Gubitak nervnih ćelija na kraju uzrokuje da mozak prestane da funkcioniše ispravno, što na kraju vodi do smrti. Iako naučnici još uvek rade na tome da shvate šta uzrokuje ovu toksičnu nakupljanje proteina, procenjuje se da je oko trećine slučajeva genetski izazvano.
You tube printscreen
Prosečan životni vek pacijenta sa frontotemporalnom demencijom je oko 8-10 godina nakon početka simptoma, iako lekari napominju da je ovo veoma promenljivo od osobe do osobe.
Ova bolest je neizlečiva i progresivna, što znači da se stanje pacijenta i simptomi pogoršavaju tokom vremena. Iako ne postoji lek, rana dijagnoza se smatra ključnom, jer lekovi i tretmani mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
Frontotemporalna demencija je jedan od vodećih uzroka mladalačke demencije.
Problemske oblasti u vezi sa pamćenjem, mišljenjem i razmišljanjem, kao i jezičke poteškoće, obično se javljaju u ranim simptomima bolesti, koji potom postepeno postaju ozbiljniji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)