Naučnici tvrde da određena vrsta muzike deluje na mozak toliko opuštajuće da bi mogla poslužiti kao alternativa tabletama za spavanje. Ako noću teško tonete u san, možda ste konačno dobili rešenje. Kineski naučnici tvrde da bi muzička terapija mogla značajno poboljšati kvalitet sna kod osoba starijih od 50 godina.
Do sada su se saveti stručnjaka za brže uspavljivanje uglavnom vrteli oko klasičnih preporuka: izbegavanja ekrana pre spavanja, ograničavanja kofeina i odlaska u krevet uvek u isto vreme. No novo istraživanje donosi zanimljiv zaokret: spore instrumentalne i klasične kompozicije mogle bi biti jednako efikasne kao promene navika.
Spora muzika, sporiji puls - brži san
Naučnici sa kineskog univerziteta "Ningxia Normal University" analizirali su deset studija u koje je bilo uključeno ukupno 602 odrasle osobe. Većina tretmana obuhvatala je pasivno slušanje instrumentalne ili klasične muzike sporog tempa (60–85 otkucaja u minuti), u trajanju od 20 do 60 minuta.
Rezultati istraživanja su pokazali "umereno do veliko" poboljšanje simptoma nesanice, a posebno su efikasne bile kompozicije sporijeg ritma.
Shutterstock/KieferPix
Iako istraživači nisu mogli tačno dokazati zašto muzika deluje, nagađaju da bi mogla uticati na emocionalnu regulaciju u mozgu i tako ublažiti smetnje koje često prate poremećaje spavanja kod starijih osoba. Takođe ističu da može sniziti nivo kortizola, usporiti puls i disanje, sve ono što telo priprema za san.
U radu, objavljenom u časopisu "PLoS One", autori zaključuju da je reč o obećavajućem, nenametljivom i neinvazivnom pristupu koji bi mogao biti odlična alternativa dugotrajnoj upotrebi lekova za spavanje.
Možda vas zanima…
Dodaju i da muzika može pomoći u stvaranju novih psiholoških asocijacija povezanih sa odlaskom na počinak, čime se mogu zameniti loše navike koje remete san.
Ipak, naglašavaju potrebu za dodatnim, opsežnijim istraživanjima koja bi potvrdila dugoročne efekte muzičke terapije.
Zašto muzika uopšte utiče na spavanje?
Naučna istraživanja odavno pokazuju da određene frekvencije muzike mogu podstaći mozak na određene reakcije.
Visoki tonovi, poput alarma, podstiču lučenje adrenalina. Duboki, niski tonovi, prisutni u sporijoj muzici, imaju suprotan efekat i pomažu mozgu da uspori.
Mnogi ljudi u proseku zaspu u 10 do 20 minuta nakon gašenja svetla, no sve veći broj njih pati od poremećaja spavanja. U Velikoj Britaniji, na primer, od nesanice pati jedan od šest ljudi, a čak polovina njih priznaje da su u trenucima nespavanja skloni rizičnom ponašanju, prenosi Tportal.
Dugotrajna neispavanost povezana je sa brojnim zdravstvenim rizicima, od srčanih bolesti i dijabetesa do smanjenog imuniteta i poremećaja pažnje. Nakon novog istraživanja, čini se da bi najjednostavniji lek mogao biti upravo pritisak na dugme za muziku.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)