U Beogradu ovih dana počinje skrining na rak pluća, a prvi koji će uraditi skrining test biće slavni srpski košarkaš Žarko Paspalj. On po svim karakteristika spada u kategoriju građana koji su u najvećem riziku od oboljevanja od ove podmukle bolesti, koja je najsmrtonosniji karcinom u Srbiji.
- Svestan sam posledica i štetnosti cigareta, koje su svakako vodeći uzročnik raka pluća. Iz tog razloga u potpunosti podržavam nastojanja da skrining na rano otkrivanje raka pluća konačno zaživi i u Srbiji i rado ću se odazvati pozivu na preventivni pregled. Mislim da sportisti i druge poznate ličnosti treba da iskoriste svoju prepoznatljivost i uticaj koji imaju na javnost, da pozovu građane da brinu o svom zdravlju i pregledaju se, jer se maligne bolesti mogu izlečiti ukoliko se otkriju na vreme. Takođe zelim da pružim podršku i onima koji su već oboleli od raka pluća, da se ne predaju i želim im da se što bolje i savremenije leče - poručio je Paspalj.
Mesec borbe protiv raka pluća
Novembar je period kada se širom sveta obeleževa mesec borbe protiv raka pluća. Tim povodom u MTS dvorani je održana konferencija za medije upravo kako bi se naglasila važnost skrininga u ranom otkrivanju raka pluća koji ovih dana počinje u Beogradu.
Vladimir Lukić
Rak pluća je najsmrtonosniji karcinom u Srbiji gde svaka dva sata premine po jedan pacijent od ove bolesti. Najčešće ne pokazuje simptome, pa se u 60 odsto slučajeva bolest dijagnostikuje u kasnoj fazi kad je već metastazirao i kad je lečenje praktično nemoguće.
Ovo potvrđuje i dr Vladan Komadina (74) lekar interne medicine koji se od 2018. bori sa rakom pluća. On je i član Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima".
- Ja sam jedan od onih pacijenata koji nikad nije imao ni jedan jedini simptom bolesti. Pušim od svoje 14. godine, ali sam tek kao student medicine postao strastveni pušač učeći noću i pušio sam više od dve kutije cigareta dnevno. Iako sam kao lekar znao koliko je to štetno, poznavao sam sve simptome tumora pluća, ali sam mislio - neće mene - rekao je za Srećnu republiku Komadina.
Možda vas zanima…
Da nešto nije u redu shvatio je pre šest godina kad je na izgled bez razloga dobio težak napad.
- Imao sam epileptični napad iako nikad nisam imao epilepsiju. Hitno sam prebačen u bolnicu gde su me stavili na skener i ustanovili da imam metastaze na mozgu. Tragajući za izvorom lekari su otkrili da imam rak pluća, iako apsolutno nikakav simptom nisam imao. Operacija tumora na plućima nije bila moguća zbog položaja na kome je, dok su metastaze u mozgu "spržene" gama nožem. Primam imunoterapiju i osećam se dobro, guram dan po dan - rekao je on.
Vladimir Lukić
Dr Komadina kao lekar i pacijent naglasio je da je skrinig na rak pluća izuzetno važan kako bi se bolest dijagnostikovala u početnoj fazi kad je lečenje mnogo uspešnije.
- Ljudi najčešće ne obraćaju pažnju na simptome kao što su malaksalost, malo gube kilažu, kažu, pa se lekaru jave kad situacija postane ozbiljna i kad počnu da iskašljavaju krv. Preventiva je majka lečenja! Moja poruka bi bila - ostavite pušenje, to je jedno zlo posebno ako postoje i drugi faktori rizika kao što je genetska predispozicija i spoljni faktori - poručio je dr Komadina.
Crna statistika
Karcinom pluća je podmukla maligna bolest, jer u trenutku kada se osete prvi simptomi većina pacijenata je već u metastatskom stadijumu bolesti. Srbija zauzima drugo mesto, među deset zemalja u svetu sa najvišim brojem obolelih od raka pluća, dok smo na prvoj poziciji u Evropi po smrtnosti. Poražavajuća statistika - 7.000 obolelih i 5.000 umrlih svake godine, može se promeniti, pre svega najavljenim skriningom na rano otkrivanje raka pluća, ali i boljim lečenjem većeg broja pacijenata savremenim terapijama.
Vladimir Lukić
Karcinom pluća se kod čak 60 odsto pacijenata otkriva u metastatskom stadijumu bolesti. Razlog za to je činjenica da se početni simptomi, kao što je intenzivniji kašalj ili otežano disanje uglavnom ne primete, jer su u pitanju najčešće pušači, koji su na ove tegobe navikli.
- Kasno otkrivanje raka pluća često je rezultat nespecificnih simptoma koji se lako prepisuju manje ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput kašlja i zamora. Pored toga, prisutnost faktora rizika kao što su pušenje i zagađenje vazduha, u kombinaciji sa edostatkom edukacije o važnosti rane dijagnostike, dodatno komplikuje rano otkrivanje. Skrining na rano otkrivanje raka pluća može napraviti ogromnu razliku u ranoj dijagnostici i preživljavanju pacijenata. Veoma je važno naglasiti da građani koji se odluče da se podvrgnu skriningu, ne treba da brinu o zračenju, jer se koristi takozvani niskodozni skener, koji emituje vrlo nisku dozu zračenja. Iskustva iz regiona i Evrope pokazuju da ranije otkrivanje i veća dostupnost inovativnih terapija direktno utiče na bolji kvalitet i produženje života - objašnjava dr Zoran Andrić, načelnik odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa.
Kada je u pitanju lečenje ovog najsmrtonosnijeg raka, u našoj zemlji postoji nejednakost u dostupnosti terapije. Svake godine više od 500 pacijenata dobije dijagnozu skvamoznog raka pluća. Lekari takve pacijente mogu da leče samo hemoterapijom, jer druge opcije nisu dostupne o trošku zdravstvenog osiguranja.
S druge strane, postoje i oni bolesnici koji dobiju dijagnozu neskvamoznog raka pluća, ali je njima na raspolaganju najsavremenija terapijama o trošku države.
- Inovativna terapija donela je pravu revoluciju u lečenju karcinoma pluća. Kod jednog procenta pacijenata koji je primaju omogućeno je dugoročno vreme do progresije bolesti i značajno produženje života, što je najvažnije. Danas svetski vodiči više ne savetuju samostalnu primenu hemoterapije u prvoj liniji lečenja metastatskog karcinoma pluća. Svim pacijentima savetuje se ili ciljana ili imunoterapija - sama ili u kombinaciji sa hemoterapijom. Struka svakako teži da se pacijenti leče u skladu sa svetskim preporukama. Iako su napravljeni značajni pomaci u lečenju pacijenata sa karcinomom pluća potrebni su dodatni napori da se i za preostale grupe pacijenata što pre omogući lečenje inovativnom terapijom i mi kao lekari koji se bavimo ovom oblašću to snažno podržavamo. Sudeći po rezultatima registracionih kliničkih studija oko 19 odsto pacijenata sa skvamoznim i 12 odsto pacijenata sa sitnoćelijaskim karcinomom pluća ostvaruju petogodišnje preživljavanje ako se uz hemoterapiju u lečenju primeni i imunoterapija - objašnjava doc. dr Milica Kontić Jovanović, načelnica odeljenja za molekularnu i imunoterapiju karcinoma pluća u Klinici za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Vladimir Lukić
Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća “Punim plućima” se već godinama zalaže da se pokrene skrining na rano otkrivanje raka pluća na teritoriji čitave zemlje, ali i za dostupnost inovativne terapije za što veći broj pacijenata.
- Potreba za skriningom je ogromna, jer podaci pokazuju da se u zemljama u kojima se sprovodi skrining, smrtnost od raka pluća smanjila i do 40 odsto. Nedavno istraživanje koje smo radili sa CESID- om pokazalo je da bi se većina građana u riziku odazvala na skrining kada bi ih uputili lekari ili ukoliko bi dobili poziv sa zakazanim terminom pregleda. Država je dosta toga uradila za pacijente koji se leče od raka pluća, nabavkom dodatnih skenera i bronhoskopa. Međutim, ostao je jedan broj pacijenata za koje je jedini izbor lečenja i dalje hemoterapija, iako se pokazalo da savremena terapija može bolest da prevede u hronično stanje. Primeri za to postoje, jer mnogi naši članovi su među nama zahvaljujući savremenim terapijama. Iskreno se nadamo da će nadležni što pre rešiti ovaj nejednak pristup u lečenju – istakla je Olja Ćorović, iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima”.
Simptomi raka pluća su:
U pitanju je podmukla bolest i tihi ubica koji najčešće ne pokazuje simptome, a kad se pojavi znakovi bolesti tada je pacijent već u poodmakloj fazi bolesti kada su i mogućnosti za lečenje iscrpljenje.
Simptomi mogu biti nespecifični, a znakovi upozorenja su sledeći:
- kašalj koji traje duže i ne prolazi ni nakon upotrebe antibiotika
- upale pluća koja ne prolazi posle terapije ili se ponavlja
- malaksalost
- gubitak apetita
- uporan i izražen kašalj
- iskašljavanja sukrvičavog ili krvavog ispljuvka
- bol u grudima pri kašljanju ili dubokom disanju
- otežano disanje
- konstantan umor
Komentari (0)