Na svaka dva sata u Srbiji premine jedan pacijent od raka pluća! Prema zvaničnim podacima u našoj zemlji godišnje se otkrije 7.000 novoobolelih od ove podmukle bolesti, a premine oko 5.000 ljudi, odnosno 13 bolesnika svakog dana.
Da bi se ova crna statistika nekako promenila od novembra počinje skrinig na rak pluća, a Srbija će biti prva zemlja zapadnog Balkana koja će primenjivati ovaj način ranog otkrivanja ove opake i podmukle bolesti koja se najčešće dijagnostikuje u poodmakloj fazi kad su se u organizmu već razvile metastaze.
Kako izgleda skrining?
Kako je objasnio direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije dr Mihailo Stjepanović skrining testovi će se od novembra sporovoditi u njihovoj klinici u popodnevnim satima, a u saradnji sa svih 16 Domova zdravlja u Beogradu.
- Skrining će se raditi na niskodoznom skeneru koji može da pokaže i najmanje promene na plućima koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim sredstvima. Ovaj aparat ima šest puta manje zračenje od standardnog skenera tako da ne postoji opasnost od zračenja po pacijenta, a sama procedura je potpuno bezbolna i traje oko 15 minuta - rekao je on.
FOTO: E stock/Nenad Milošević
Na skrining će najpre biti pozivana najrizičnija grupa ljudi, a to su stariji od 50 godina sa pušačkim stažom od 30 godina.
- Rezultati istraživanja u drugim zemljama su pokazali da se zahvaljujući skriningu i otkrivanju bolesti u početnoj fazi smrtnost može prepoloviti što i jeste naš cilj. Već imamo spreman tim od tri radiologa i tri radiološka tehničara, a ukoliko odziv pacijenta bude veći uključićemo još timova - rekao je dr Stjepanović.
Možda vas zanima…
Olja Ćorić iz Udruženja pacijenta za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" pojasnila je za naš sajt kako pacijent može sam da se prijavi za skrining.
- Ukoliko pripada rizičnoj grupi i želi da proveri svoje zdravlje pacijent će zatražiti od svog odabranog lekara u Domu zdravlja da ga uputi na skrining na Kliniku za pulmologinu gde će odrediti tačan dan i vreme kad će doći na skrining. Cilj je da se bolest dijagnostikuje u ranoj fazi kad je lečenje i izlečenje moguće bilo hiruškom intervencijom ili korišćenjem uobičajenih tretmana za rak pluća - rekla je ona.
FOTO: E stock/Nenad Milošević
Ovo Udruženje u saradnji sa Klinikom za pulmologiju UKC Srbije i CESID- om, a uz podršku ministrastva zdravlja sprovelo je istraživanje o informisanosti građanja o rizicima za rak pluća i mogućnostima najavljenog skrininga.
U istraživanju je učestvovalo 600 pušača starijih od 50 godina, a podjednako su bili zastupljeni muškarci i žene.
- Rezultati su pokazali da je većina građana svesna da su cigarete najčešći rizik za pojavu raka pluća. Više od polovine pušača starijih od 50 godina je pokušalo više puta da ostavi cigarete, ali bez uspeha. Postoje dva glavna razloga za neuspeh - osećaj koji pruža nikotin i ritual paljenja cigarete i povlačenje dima. Oko 12 odsto njih već ima neku plućnu bolest (hronični bronhitis, opstruktivnu bolest pluća ili astmu). Čak 90 odsto ispitanih podržava uvođenje skrininga na rak pluća, a 82 odsto njih bi i lično učestvovalo u skriningu - kazao je Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a.
FOTO: E stock/Nenad Milošević
Prof. dr Nebojša Tasić, savetnik ministra zdravlja naglasio je da je fokus Ministrastva zdravlja na preventivi i skrininzima.
- Srbija je druga u Evropi po broju obolelih i umrlih od raka pluća. Brojke su brojke, ali iza njih se kriju ljudske sudbine, a ove brojke možemo promeni, jer i rak pluća kao i druge bolesti može biti izlečiv ako se otkrije na vreme. Zato ćemo se intenzivno baviti preventivom, a skrining i rano otkrivanje raka pluća je jedan od načina za borbu protiv ove opake bolesti - kazao je on.
Kako je najavio prof. Tasić u planu je da u budućnosti u Srbiji zaživi i skrining pregledi tumora debelog creva i kancera grlića materice.
Simptomi raka pluća
Rak pluća je najsmrtonosni kancer u Srbiji, češče pogađa muškarce nego žene i to one starije od 50 godina sa pušačkim stažom dužim od 30 godina. Pušenje nosi najveći rizik za obolevanje, pa tek onda sledi zagađenje životne sredine ili genetska predispozicija.
FOTO: E stock/Nenad Milošević
U pitanju je podmukla bolest i tihi ubica koji najčešće ne pokazuje simptome, a kad se pojavi znakovi bolesti tada je pacijent već u poodmakloj fazi bolesti kada su i mogućnosti za lečenje iscrpljenje.
Simptomi mogu biti nespecifični, a znakovi upozorenja su sledeći:
- kašalj koji traje duže i ne prolazi ni nakon upotrebe antibiotika
- upale pluća koja ne prolazi posle terapije ili se ponavlja
- malaksalost
- gubitak apetita
- uporan i izražen kašalj
- iskašljavanja sukrvičavog ili krvavog ispljuvka
- bol u grudima pri kašljanju ili dubokom disanju
- otežano disanje
BONUS VIDEO:
Komentari (0)