Mozak pojedinih muzičara poput čuvenog gitariste i majstora rifa Rolingstonsa Kita Ričardsa (80) je ostao netaknut u devetoj deceniji života, sugeriše istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu Ekseterprkos. Čuveni muzičar je izabran za primer uprkos činjenici da je imao brojne poroke. Pio je previše alkohola i, po sopstvenom priznaju, veći deo svog života koristio je nedozvoljene supstance.
Uprkos tome njegov mozak i danas funkcioniše kao sat iako je u poznim godinama a sve to zbog bavljenja muzikom, tvrde istraživači. Oni veruju da mu je u tome znatno pomogao muzički talenat koji je pokazivao u rokenrol muzici minulih decenija.
Istraživači sa britanskog Univerziteta Ekseter otkrili su da sviranje instrumenata ima pozitivan uticaj i da oni koji sviraju neki neki imaju jače pamćenje i razmišljanje u kasnijem dobu od onih koji ne sviraju, prenosi britanski San.
Bavljenje muzikom podstiče rast nerava i poboljšava protok krvi što čuva mozak od propadanja. Najš mozak voli da "istražuje" i uči nove stvari, eksperimenti dok ga rutina vremenom čini slabim.
Tokom istraživanja stručnjaci su testirali 1.570 ljudi starosti od 40 godina koji su se amaterski bavili muzikom i otkrili da su oni koji sviraju neki instrument imaju bolje pamćenje i rasuđivanje od onih koji nisu muzičari.
shutterstock.com
Možda vas zanima…
Sa druge strane, slušanje muzike nije imalo isti efekat, tvrde istraživači. Iako su svi instrumenti pokazali jednako pozitivan uticaj na rad mozga u starosti, klavijaturisti su imali posebnu korist.
- Muzikalnost bi mogla da bude način da se iskoristi agilnost i otpornost mozga, poznata kao kognitivna rezerva. Promovisanje muzičkog obrazovanja bi bila vredna inicijativa javnog zdravlja. To bi podstaklo starije da se u kasnijoj dobi života vrate muzici- rekla je autorka studije En Korbert.
Na taj način bi baljenje muzikom čak i amaterski mnoglo smanjio rizik od demencije promovišući zdralje mozga. Neke prethodne studije pokazale su da sviranje instrumenta povećava koeficijent inteligencije kod dece i na taj način poboljšava njihov fokus i veštine čitanja. Ni odrasli nisu izostajali u tim istraživanjima. Oni koji su svirali neki instrument generalno su se rangirali bolje na testovima brzine mišljenja i jezika.
Korbert je navela da su "kognitivni zahtevi" muzike dobri za mozak i da sviranje u bendu doprinosi druženju što je još jedan način da se smanji rizik od demencije.
Kako je naglasila Korbert, Kit nije jedini muzičar kod koga je primećeno da sviranje instrumenta utiče na zdravlje njegovog mozga. Pored njega tu su Elton Džon (76), Doli Parton (78) i Pol Makartni (81).
Komentari (0)