Fizička aktivnost je prema rečima lekara jedan od ključnih uslova za zdravlje i vitalnost posebno u zrelim i poznim godinama. Vežbanje je moćan lek za i za mentalno zdravlje i može imati duboko pozitivan uticaj na smanjivanje depresije i anksioznosti, ublažava stres, poboljšava pamćenje i podiže raspoloženje. Osim vežbanja postoje 4 navike koje biste trebali da primenjujete da bivaš život bio kvalitetan i odnose se na fitnes celog tela, piše Fortun.
Foto: Shutterstock
I telo i mozak
Fizička aktivnost može sprečiti teže povrede ali i da pomogne telu da brže zaceli ukoliko do njih dođe. Aktivnost je povezana i sa dobrim mentalnim zdravljem i funkcijom mozga.
- Fizička aktivnost jedan od najboljih načina da se mozak održi zdravim tokom čitavog životnog veka - naglasio je neurolog sa Floride dr Kirk Erikson.
On je sproveo istraživanje koje je dokazalo da kako starimo, mozak se smanjuje, posebno deo koji je odgovoran za formiranje pamćenja. Vežbanje može pomoći optimalnom funkcionisanju ovog vitalnog organa.
Prema rečima Eriksona efekti su još bolji ukoliko kao mladi počnete sa ovim navikama. On preporučuje umerenu vežbu, poput hodanja, pet dana u nedelji u trajanju od 30 minuta.
Psihijatar dr Geri Smol pojasnio je značaj fizičke aktivnosti na naše celokupno zdravlje.
Možda vas zanima…
- Trening snage pomaže u borbi protiv gubitka mišića koji je povezan sa starenjem. Pored toga, vežbe za ravnotežu mogu pomoći u sprečavanju padova, što je vodeći uzrok povreda kod starijih od 65 godina - istakao je on.
Shutterstock
Težite mentalnoj kondiciji
Dr Smol takođe preporučuje obavljanje aktivnosti koje održavaju mozak u formi. Jedna studija je pokazala da čitanje knjiga, rešavanje ukrštenih reči, hobi, ali i pretraživanje na internetu nudi dragocenu mentalnu stimulaciju i doprinosi mentalnoj oštrini u poznim godinama.
shutterstock.com
Ostanite društveni
Jedan od najvećih problema ljudi u zrelim godinama je usamljenost. Velike životne promene, poput smrti supružnika, dodatno pogoršavaju zdravstveno stanje starijih osoba.
- To je prelomni trenutak. Sličan problem se dešava i sa asinhronim starenjem, gde jedan supružnik, na primer, ima demenciju. Drugi događaji, poput penzionisanja ili slanja dece na koledž, mogu imati sličan uticaj. Tu može da pripomogne veštačka inteligencija, oni vam pomažu da ostnete povezani sa dugima jer je društveni život veoma važan u poznim godinama - rekli su u jednoj kompaniji koja se bavi veštačkom inteligencijom i već rade eksperimente na ovu temu.
shutterstock.com
Razvijte dobru higijenu sna
Postoji mit da starijim osobama treba manje sna, ali dr Džejmi Cajcer kaže da je san postaje sve teži sa godinama. Rezultat toga je da mnogi stariji ljudi kasnije idu u krevet i ranije ustaju.
- Ljudi su programirani da ostanu budni 16 i spavaju 8 sati. Sposobnost starije osobe da to uradi se smanjuje, tako da moraju da rade malo više na tome - dodaje Džejmi.
Uzroci lošeg sna mogu biti i društveni i fizički.
- Kako starimo, postajemo osetljiviji na zvukove i temperature. Kamion za smeće koji vas nikada nije probudio na svojoj nedeljnoj ruti, sada bi vas mogao probuditi u 6 ujutro - rekao je on.
Kako starimo, takođe postajemo osetljiviji na kofein.
- Ako ste nekada mogli da popijete šoljicu kafe uveče, kako starite može se pojaviti problema da zaspite upravo zbog kofeina. Dobra rutina može da reši neke probleme sa spavanjem. Za početak, izbegavajte kofein u večernjim časovima imajte na umu da prilagođavate temperaturu onoj koja je u okruženju za spavanje - poručio je on.
Dr Cajcer preporučuje da pronađete način da se smirite pre spavanja.
- Uvek je najbolje da možete da zatvorite oči i zaspite, ali ukoliko vam je potrena neka mentalna aktivnost, kao što je gledanje serije, ili čitanje knjige pre spavanja, učinite to - zaključuje je on.
Komentari (0)