Ekoterapija (terapija prirodom, zelena terapija) je nova tehnika ekopsihologije koju je razvio Teodor Rožak. Ekoterapija, u mnogim slučajevima, proizilazi iz verovanja da naša psiha nije izolovana, ili odvojena od našeg okruženja. Ekopsihologija pruža pojedincima priliku da istraže svoj odnos sa prirodom - oblast koja se može prevideti u mnogim drugim vrstama psihoterapije.
VEZA SA ZEMLJOM: SRŽ EKOTERAPIJE
Mnogi kliničari koji praktikuju ekoterapiju veruju da Zemlja ima sposobnost samopopravljanja koja funkcioniše kroz složene sisteme integrisane ravnoteže i da ako ljudi mogu da se usklade sa ovim sistemima, mogu doživeti poboljšanje mentalnog zdravlja. Lično i planetarno blagostanje, kao što se predlaže u mnogim načelima ekoterapije, nisu odvojene jedno od drugog. Životi ljudi se stoga posmatraju kao deo većeg sistema interakcije.
PRIRODA I MENTALNO ZDRAVLJE
Ekoterapija se zasniva na ideji da su ljudi povezani sa prirodnim okruženjem i pod njenim uticajem. Sve veći broj istraživanja naglašava pozitivne prednosti povezivanja sa prirodom. Blagotvorni efekti prirode nisu samo rezultat onoga što ljudi vide, već i onoga što doživljavaju drugim čulima.
Na primer, u jednoj nedavnoj studiji, učesnici su se brže oporavili od psihološkog stresa kada su bili izloženi zvucima prirode (od fontane i cvrkutanja ptica) nego kada su bili izloženi buci drumskog saobraćaja. U drugoj studiji, mirisi hrane i voća koje su udisali bolnički pacijenti, doveli su do smanjenja depresivnog raspoloženja.
EKOTERAPIJSKE AKTIVNOSTI I TEHNIKE
Pošto je ekoterapija izraz za pristupe izlečenju zasnovane na prirodi, vrste intervencija koje se koriste su mnoge. Neke aktivnosti se odvijaju uz vođstvo terapeuta, dok se druge sprovode individualno. Neke intervencije se rade u grupama, dok druge zahtevaju postavku jedan na jedan. Pored toga, dok se neke sesije ekoterapije odvijaju u okviru kancelarije, često se ulaže napor da se sesije održavaju u prirodnom okruženju kad god je to moguće. Neke od uobičajenih aktivnosti ekoterapije opisane su u nastavku.
- Meditacija u prirodi: Ova meditacija se odvija u prirodnom okruženju, kao što je park, a ponekad se radi kao grupna terapija. Članovi grupe mogu identifikovati nešto u prirodi što ih privlači, a zatim provesti nekoliko minuta razmišljajući o tome kako se ovaj aspekt prirode odnosi na njih i šta iz njega mogu naučiti. Na primer, starija osoba koja se bori sa osećanjem bezvrednosti mogla bi da razvije veće samopoštovanje nakon meditacije o tome kako starije drveće u šumi pruža utočište pticama i hlad za mlađe biljke. Aktivnost se obično završava tako što članovi grupe dele ono što nauče.
- Hortikulturna terapija: Upotreba biljaka i aktivnosti u bašti mogu se koristiti za unapređenje dobrobiti. Aktivnosti mogu uključivati kopanje zemlje, sadnju sadnica, plijevljenje baštenskih gredica i obrezivanje lišća. Ova vrsta intervencije može se preporučiti u slučajevima stresa, sagorevanja i zloupotrebe supstanci , kao i u slučajevima socijalne izolacije među starijim osobama.
- Terapija uz pomoć životinja: U terapiji uz pomoć životinja, jedna ili više životinja se uvodi u proces lečenja. Neka istraživanja su pokazala da maženje ili igranje sa psom, na primer, smanjuje agresiju i uznemirenost u nekim populacijama.
- Fizičke vežbe u prirodnom okruženju: Ovo može uključivati aktivnosti poput hodanja, džogiranja, vožnje bicikla ili joge u parku. Ove vrste aktivnosti podstiču povećanu svest o svetu prirode i ponekad se preporučuju za smanjenje stresa, anksioznosti, depresije i besa.
- Uključivanje u aktivnosti očuvanja prirode: Čin obnavljanja ili očuvanja prirodnog okruženja može pomoći u stvaranju osećaja svrhe i nade. Pošto se ova aktivnost obično radi u grupama, ona takođe može pomoći u negovanju osećaja pripadnosti i povezanosti dok istovremeno poboljšava raspoloženje, piše "Gud Terapi."
Komentari (0)