Alchajmerova bolest je teško oboljenje koje nastaje odumiranjem moždanih ćelija. Simptomi se u početku vrlo suptilini i gotovo neprimetni da bi se vremenom stanje pacijenta drastično pogoršavalo. Zaboravnost i laka konfuzika koja se javlja kao prvi znak bolesti, ali se simptomi vremenom se toliko pogoršavaju i dovode do pada intelektualnih sposobnosti, naglih promena raspoloženja, depresije i gubitka pamćenja.
Ovo teško degenerativno oboljenje mozga, nepoznatog uzroka i sa karakterističnim promenama u mozgu u poodmakloj fazi bolesti dovodi do toga da pacijent nije sposoban da sam vodi brigu o sebi i potrebna mu je stalna medicinska nega.
I dok se naučnici kroz brojne eskperimente bave pokušajima da pronađu lek za ovu tešku bolest, Pol Lindzi (46) čijem ocu Ričardu je pre dve godine dijagnostikovano ovo teško oboljenje, tvrdi da se suptilni znaci bolesti ove bolesti kod njegovog tate pojavili decenijama pre nego što lekari otkrili i potvrdili mu dijagnozu.
Kako je za britanski Dejli mej ispričao Pol prve znake bolesti svog oca primetio je krajem devedesetih godina prošlog veka praktično 25 godina pre nego što je Ričardu postavljena dijagnoza.
- U početku su to bile suptilne, gotovo neprimetne promene u tatinom ponašanju. Zaboravi bi gde je ostavio ključeve, krene da priča nešto pa prekine u sred rečenice jer izgubi nit razgovora... Godinama nisam obraćao pažnju na to verujući da nije ništa ozbiljno. Pa kome se povremeno ne dešava da zaboravi gde je ostavio ključeve od auta - ispričao je Pol.
Prema njegovim rečima vremenom se stanje njegovog sve više pogoršavalo.
- Prve ozbiljnije promene u tatinom ponašanju primetila je moja majka Džoj. Ona je svakodnevno bila uz njega i odjednom je primetila da se tata čudno ponaša i odmah me obavestila. Moj otac je čovek starog kova, uvek je vodio računa o novcu ali odjednom je počeo da ga razbacuje. Praktično je poklanjao pare što uopšte nije ličilo na njega - dodao je on.
Kako je ispričao Pol njegov otac je imao sve čećšu potrebu da ga viđa i priča s njim.
- Želeo je da vodi duboke razgovore sa mnom i ostalim članovima naše porodice. Gotovo kao da je osećao i znao da se nešto čudno dešava s njim. Vodili smo ga kod lekara ali je bilo potrebno dve godine da bi mu konačno postavili dijagnozu. Koliko god sam bio šokiran kada sam saznao da moj otac boluje od Alchajmera osetio sam i jednu vrstu olakšanja jer sam konačno saznao šta se dešava s mojim ocem - dodao je s knedlom u grlu Pol.
Kako je ispričao Pol nakon postavljanja dijagnoze njegovom ocu porodica se okupila sa željom da mu pomognu koliko god je to moguće, iako su bili svesni da pomoći nema.
- Došlo je do tačke da mog tate više nema. To je tako tragično. On je fizički tu ali ne prepoznaje nikoga od nas, to je samo bleda slika nekadašnjeg čoveka. To je kao silueta mog oca koji ide u daljinu - zaključio je sa tugom u glasu Pol.
Zvanično, lek za Alchajmerovu bolest ne postoji. Nadu za obolele pacijente, ali i porodice ovih bolesnika daje vest kojom se bave svi svetski mediji poslednjih dana. Navodno je jedna farmaceutska kompanija uspela da proizvede lek koji za 20 do 30 odsto usporava simptome ove teške bolesti.
Međutim, naučnici i lekari su oprezni i tvrde da je još rano govoriti o efikasnosti ovog medikamenta, posebno što se zna da ima teške nus pojave kao što je oticanje mozga kod pacijenta.
Komentari (0)