Na milione ljudi imaju nepravilan srčani ritam, a da toga nisu ni svesni. Procenjuje se da u Srbiji postoji 150.000 osoba koje pate od preskakanja srca, ali je ta brojka verovatno mnogo veća zato što većina pacijenata ni ne znaju da pati od srčane aritmije.
Ukoliko se bolest ne dijagnostikuje na vreme i ne leči adekvatnom terapijom može da dođe do ozbiljnih komplikacija kao što su infarkt ili moždani udar sa smrtnim ishodom.
Šta je aritmija?
Kako objašnjavaju kardiolozi, aritmija je odstupanje od normalnog srčanog ritma, odnosno stvaranja i provođenja električnih impulsa. Postoje tri vrste tog stanja: bradikardija - kad srce radi suviše sporo (ispod 60 otkucaja u minutu), tahikardija - kad radi previše brzo (više od 100 otkucaja u minutu) i nepravilan rad srca.
Čuveni britanski kardiolog, prof. dr Nileš Samani, ističe da je broj obolelih, posebno od veoma opasne tahikardije, zapravo mnogo veći.
- Ono što posebno zabrinjava jeste ogroman broj ljudi koji ne znaju da su bolesni, nemaju dijagnozu, pa se ni ne leče ne shvatajući koliko to stanje može biti opasno. Posebno zabrinjava veliki broj pacijenata s tahikardijom koji nisu svesni da žive s povećanim rizikom od moždanog udara. Kontrala i pronalaženje takvih pacijenata trebalo bi da bude prioritet primarne zdravstvene zaštite - naglasio je on.
Osnivač britanskog Saveza za aritmiju, dr Trudi Loban, naglašava da je potrebna tesnija saradnja između pacijenata, lekara i političara koji donose odluke vezane za zdravstvo.
- Poremećaji srčanog ritma su vodeći uzrok iznenadne srčane smrti ili razornih moždanih udara. Pa ipak, premalo ljudi je svesno te opasnosti i svog srčanog ritma - rekla je ona.
Okidači i rizici
Problemi sa srčanim ritmom najčešće pogađaju stariju populaciju, ali oni mogu da se dogode u bilo kom životnom dobu, pa i kod mladih ljudi. Okidači za pojavu bolesti mogu biti sledeći:
- stres
- pušenje
- alkohol
- pilule za dijetu
- lekovi za kašalj
- prehlada
- poremećaj u radu štitne žljezde
- infekcija
- apneja (preskakanje srca tokom sna)
Simptomi za tahikardiju i bradikardiju:
Tahikardija (ubrzani puls)
- lupanje srca
- bubnjanje srca u grudima
- neprijatan osećaj u grudima
- slabost
- otežano disanje
- vrtoglavica
- znojenje
Bradikardija (usporen puls)
- umor
- otežano disanje
- vrtoglavica
- gubitak svesti
Pojava ovih simptoma ne mora automatski da ukazuje na bolest, ali je znak za uzbunu i odlazak kod lekara radi analiza.
Provera pulsa
Da li pacijent boluje od srčaner aritmije utvrđuje kardiolog nakon analiza koji podrazumevaju laboratorijske analize, EKG, testiranje holterom, ultrazvuk srca sa doplerom, koronarografija, angiografija...
Međutim, kako je objasnila dr Loban, postoji način da sami kod kuće proverite svoj srčani ritam.
- Najlakši način da otkrijete aritmiju jeste da izmerite puls. Provera pulsnog ritma od 30 sekundi je veoma jednostavna, a može vam bukvalno spasti život - poručila je ona.
Dr Loban je potanko opisala i kako se pravilno meri puls i naglasila da ga ne merite ukoliko ste pre toga pili kafu ili pušili cigaretu, jer to može uticati na rezultat.
- Pre samog merenja sedite pet minuta i opustite se. Ispred sebe stavite sat koji meri sekunde ili tajmer na telefonu. Ispružite levu ruku na sto blago savijenu u laktu s dlanom okrenutim ka gore. Drugom rukom stavite kažiprst i srednji prst na zglob blizu korena palca, između kosti i tetive, da biste pronašli puls. Kad ga pronađete pritisnite tu tačku i brojte otkucaje srca dok sat otkuca 60 sekundi - objasnila je dr Loban.
Lečenje
Prema njenim rečima, srčane aritmije mogu da izazovu ozbiljne komplikacije i stvaranje tromba koji je veoma opasan jer ukoliko dođe do vitalnog organa, kao što su srce ili mozak, najčešće dovodi do fatalnog ishoda po pacijenta.
U zavisnosti od uzroka nastanka, aritmija se leči na više načina:
- terapija lekovima iz grupe antiaritmika
- elektrokonverzija (kardioverzija)
- elektrofiziološke procedure (radiofrekfentna ablacija)
- plasiranje pejsmejkera i defibrilatora
Kako ističu kardiolozi, većina pacijenata sa poremećajem srčanog ritma može da vodi normalan život ukoliko se pridržava propisane terapije i redovno ide na kontrole kod kardiologa.
Komentari (0)