Srce je odgovorno za protok krvi po celom telu, tačnije ono obezbeđuje da svi organi i tkiva dobiju neophodan kiseonik. Nažalost, srčani problemi su vodeći uzrok bolesti i smrti svuda u svetu. Već je opšte poznato da faktori kao što su loša ishrana, ograničena fizička aktivnost i pušenje mogu da naškode srcu, a sve više se prepoznaje da nedostatak sna i te kako utiče na zdravlje srca. Spavanje daje vreme telu da se obnovi i relaksira, igrajući ključnu ulogu u skoro svim aspektima fizičkog zdravlja.
Kada je u pitanju kardiovaskularni sistem, nedovoljan ili isprekidan san može doprineti problemima sa krvnim pritiskom i povećati rizik od srčanih bolesti, srčanog udara, dijabetesa i moždanog udara.
Tokom faza spavanja otkucaji srca se usporavaju, krvni pritisak opada i disanje se stabilizuje. Te promene smanjuju stres koji utiče na srce, omogućavajući mu da se oporavi od naprezanja karakterističnog tokom budnog stanja. Bez dovoljnog noćnog odmora, osoba ne provodi dovoljno vremena u dubokim fazama sna koje su korisne za srce. Isti problem javlja se i kod ljudi čiji san je iz nekog razloga tokom cele noći isprekidan.
Stručnjaci su detaljnim istraživanjima došli do rezultata da su osobe koje kasno odlaze na spavanje ili spavaju nedovoljan broj sati ili imaju isprekidan san direktno izložene srčanom i moždanom udaru u mnogo većem procentu nego oni koji imaju dobar i kvalitetan san.
shutterstock.com
Srčani udar, takođe poznat kao infarkt miokarda, dešava se kada se dotok krvi u srce blokira. Srčani udari mogu biti fatalni zbog oštećenja do kojih dolazi kada srce ne dobije dovoljno kiseonika. Nedostatak sna povećava rizik od srčanog udara. U jednoj studiji, ljudi koji spavaju manje od 6 sati tokom noći imali su za 20 odsto veće šanse za srčani udar. Dok NREM faza spavanja pomaže srcu da se uspori i oporavi, REM spavanje uključuje pojačan stres i aktivnost. Nedovoljno sna može narušiti ravnotežu tih faza, povećavajući rizik od srčanog udara. Prekidi spavanja su, takođe, povezani s većom šansom za srčanim udarom. Pošto i broj otkucaja srca i krvni pritisak mogu naglo da porastu nakon buđenja, česti poremećaji sna mogu izazvati srčani stres i srčani udar.
Do moždanog udara dolazi kada je dotok krvi u mozak prekinut, zbog čega moždane ćelije odumiru zbog nedostatka kiseonika. Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni ugrušak blokira arteriju. Prolazni ishemijski napad, koji se takođe naziva mini-udar, uključuje samo kratkotrajnu blokadu. U istraživačkim studijama, nedostatak sna je povezan s većom verovatnoćom od moždanog udara. Nedostatak sna povećava krvni pritisak, a visok krvni pritisak se smatra vodećim faktorom rizika za moždane udare.
Možda vas zanima…
shutterstock.com
Budući da su Amerikanci nacija koja najviše pati od poremećaja u radu srca, ispitivano je 2.000 njih u periodu od 3 godine, a rezultati do kojih se došlo, kada je u pitanju proučavanje vremena i kvaliteta sna, jesu zapanjujući.
- Oni koji si spavali premali broj sati, odlazili kasno u krevet i imali isprekidan san imali su 140 odsto veće šanse da dobiju srčani udar ili infarkt, dok su takođe imali i 120 odsto veće šanse da dobiju moždani udar ili šlog. Neophodno je da ljudi poboljšaju kvalitet sna kako bi poradili na svom zdravlju - rekla je dr Kelsi Ful iz Univerzitetskog medicinskog centra u Nešvilu.
shutterstock.com
Ona je objasnila da male promene, kao što je odlazak u krevet pre ponoći, spavanje regularnih 7 do 8 sati i to u kontinuitetu, može drastično da poboljša ne samo kvalitet života, već da vas spase od infarkta i šloga. Visok krvni pritisak, holesterol, pušenje, dijabetes, prekomerna težina i nedovoljno vežbanje povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, a naučnici tome pridodaju i nedovoljno dug i nekvalitetan san.
- Kardiovaskularne bolesti su širok pojam za stanja koja utiču na srce ili krvne sudove i jedan su od glavnih uzroka smrti i invaliditeta. Ljudi bi trebalo da znaju da mnoga ta stanja mogu da se poboljšaju boljim kvalitetom sna - rekla je dr Kesli, a preneo San.
Komentari (0)