Dete

ODRASTANJE U ZALIVU SA DELFINIMA ODREDILO MU JE SUDBINU: Nikola otkriva kako kroz delfinoterapiju pomaže deci sa smetnjama u razvoju

Poznati fizioterapeut Nikola Radin objašnjava da terapija sa ovim životinjama ima blagotvorni uticaj na nervni sistem.

06.01.2024 12:10

ODRASTANJE U ZALIVU SA DELFINIMA ODREDILO MU JE SUDBINU: Nikola otkriva kako kroz delfinoterapiju pomaže deci sa smetnjama u razvoju
Printscreen/Instagram/nikola_radin_

Boravak na moru mnogima pruža mogućnost druženja sa jednom od najumiljatijih životinja-delfinom. Od davnina je poznato, a to su i mnoga istraživanja pokazala, da ove životinje imaju isceliteljsku moć i da su vrlo efikasni u pomoći deci sa smetnjama u razvoju i da na njih imaju blagotvorni uticaj.

Rastući pored Boke Kotorske Nikola Radin fizioterapeut po profesiji, koji je rođen u Kotoru, a živeo je u Novom Sadu, prvi susret sa delfinom je imao još kao dečak.

Družeći se sa Jocom, kako se zvao njegov novi drug, nije ni sanjao da će on biti taj koji će kasnije da utka njegov profesionalni put i želju da pomogne onima kojima je to bilo najpotrebnije.

- Joca je bio fenomenalan delfin koji se bukvalno pripitomio u zalivu. Mi smo se kao deca i tinejdžeri igrali sa njim nekoliko godina i ta fascinacija je počela sa njim. On je poznat na Balkanu i sada postoji spomenik koji je posvećen njemu. Iz tog nekog ranog perioda odrastanja u sećanju mi je ostao urezan i film iz 70-ih, zvao se Dan delfina. Nisam imao pojma da će u tom pravcu krenuti i moj profesionalni put i da ću raditi sa delfinima, ali eto tako je sve nekako krenulo - počinje priču Nikola za Srećnu Republiku.

Da su od davnina delfini stvorili konekciju sa ljudima pa čak ih često branili od ajkula, potvrđuje i Nikola koji razgovor započinje poznatom zanimljivom pričom u kojoj kaže kako su delfini moreplovcima davali znak svojim izranjanjem i ponovnim ronjenjem u more da bi poterali ribe ka njihovim mrežama kako bi oni bili spremni za ulov.

Iako nije krajnji cilj altruistički da na taj načn pomognu ljudima, te tako sebi obezbeđuju takođe plen vraćanjem tih istih riba nazad, delfini su u korelaciji sa ljudima oduvek. Nikola otkriva da se počeo baviti terapeutskim poslom i pre delfinoterapije.

 

 

- Moja majka Mira Radin je defektolog i bila je direktor doma za decu sa smetnjama u razvoju u Veterniku, a otac dr Ljubomir Radin bio je poznati novosadski psihijatar. U Beču držim ordinaciju gde radim sa širokom populacijom kojoj je pomoć neophodna. Delfinska terapija je došla kao nadogradnja mom radu i jedan novi izazov- ističe on

Poznati fizioterapeut objašnjava da terapija sa ovim životinjama ima blagotvorni uticaj na nervni sistem i da utiče na određene neurone i sinapse u mozgu, što su i mnogi stručnjaci svojim istraživanjima i potvrdili.

- Boravak u vodi sa delfinima spušta našu moždanu frekfenciju, čak do tih alfa stanja što prouzrokuje opuštenost , relaksiranost i lično zadovoljstvo - objašnjava Radin.

Prve korene delfinoterapija vuče još u vreme doktora Dejvida Nejtsona koji je otvorio 80-ih godina na Floridi prvi institut koji se bavi delfionoterapiom i to je i nešto što je odredilo i njegov put da se bavi ovim poslom koji radi 15 godina. Tamo je i sticao znanje i iskustvo u delfinskoj terapiji.

- Kada sam se vratio u Beč  saznao sam da nekoliko ulica dalje od mene živi čovek koji se zove Norbert Trompiš koji vodi jedan institut za delfinsku terapiju, čuli smo se on je znao da sam bio na Floridi, i odmah me je pozvao da radim sa njim. On je pre radio na Krimu ali je ubrzo prešao u Tursku u Antaliju gde sam mu se pridružio u radu.

Printscreen/Instagram/nikola_radin_

Kako Nikola ističe, pomaganje deci i rad sa njima ga ispunjava

 

Njegov odlazak na posao koji je sezonski i koji se vezuje uglavnom za topliji period u godini, nekada traje oko tri meseca. 

-Naša delfinska treapija traje nekad i duže. Imamo i neke druge terapeute koji tamo rade sa decom i to kreće krajem aprila, početkom maja, pa su tu udarni termini jun, jul i avgust i do kraja septembra smo ceo tim na okupu, što u Turskoj što u grčkoj- onjašnjava fizioterapeut.

Primarna ideja začetnika delfionoterapije je, prema njegovim rečima, bila da se radi sa decom koja boluju od autizma, a kasnije se to proširilo na rad sa decom koja boluju od cerebralne paralize i Daunovog sindroma

- To su primarno naši pacijenti, naši mali junaci, heroji. To su najbolji ljudi koji žive na ovoj planeti. Deca su kod Severnoameričkih Indijanaca bila smatrana posebnim bićima, Bogom dana. Ima nešto u tome. Koliko god moj posao sa decom ometenom u razvoju bio težak on je i lep. I koliko je ta energija kojom ta deca zrače fantastična- dodaje on.

Njegov posao podrazumeva boravak u vodi sa detetom oko pola sata a onda odlazak na ostale terapije koje podrazumevaju rad na suvom.

- Svaki naš pacijent ima svoj poseban program, postoji posebna ideja šta sa njim treba da se radi.  Svako dete je različito po uzrastu, dijagnozi, problemu sa kojim se suočava, terapeut koji će sa njim raditi je drugačiji pa i delfin u krajnjem slučaju. Delfionoterapija se koristi kao komplementarna terapija koja ide uz već proverene i oprobane metode za takvu decu. Želimo u tom radu koji traje oko dve nedelje da sa detetom ostvarimo što je mogući bliži i topliji kontakt. Terapiju u vodi koristimo kao impuls za nova znanja u terapiji koja sledi nakon one u vodi- otkriva Radin.

Printscreen/Instagram/nikola_radin_

Da dobro radi svoj posao pokazuju i namsejana lica dece sa kojima radi

Tokom rada sa decom on dodaje kako kod neke od njih postoji strah koji ne prevazilaze lako, jer se dešava da dane provedu u plakanju u vodi, ali dok se to ne savlada ne idu dalje sa terapijom.

- Rezultati su, mogu da kažem odlični. Nikada ne kažem da se mi trudimo da poništimo dijagnozu, niti da ćemo tu decu u potpunosti izlečiti, niko to ne očekuje, ali očekujemo neke male pomake koji su za tu dečicu i njihove roditelje ogromni koraci. Pod tim mislim na buđenje želje da se osamostale, a samostalnost je ključna reč za decu ometenu u razvoju. To znači da posle pet dana probijanja leda, rada sa trenerom, delfinima, deca probaju da sama jedu viljuškom, da deca koja su imala panični strah od odlaska u toalet, odu sama u toalet - objašnjava Radin.

Kod nekih oblika autizma deca, kako kaže, znaju da budu agresivna i prema sebi i prema drugima a njima je cilj da smanje tu agresivnost kao i to da se okrenu ka spoljnjem svetu.

- Suština je u fizičkom kontaktu deteta sa delfinom i da drži ruke što više na njemu. Ja sam tu da dajem inpute a trener daje delfinu znake šta treba da radi za taj deo terapije. Nekada to podrazumeva samo boravak sa delfinom u vodi, a nekada držanje deteta za leđno peraje delfina i pravljenje krugova u vodi. Trudimo se da probudimo inpulse i znatiželju kod dece i to im pomaže da bolje prihvataju i druge terapije.

Suština je, kako kaže, kroz sve to postići mir i radost u interaktivnom druženju delfina i deteta, a to je po njegovim rečima najbolja terapija jer toga dosta nedostaje u svetu. Njegov cilj je da pomogne ovoj najranjivijoj grupi ljudi da dožive tu radost koja drugoj deci nije toliko dostupna. 

BONUS VIDEO:

 

Komentari (0)