Profesorka dr Anđelka Stojković je specijalista pedijatrije i subspecijalista pulmologije iz Kragujevca. Svoja višegodišnja iskustva sticala je radeći u državnoj i privatnoj praksi. Objavila je brojne naučne radove u domaćim i stranim časopisima, a dobitnica je i povelje Srpskog lekarskog društva.
Samo za čitaoce Srećne Republike prof. dr Stojković je objasnila razlog prisustva sve učestalijih virusa kod školske i predškolske dece, ali se osvrnula i na novi soj virusa KOVID-19 među najmlađom populacijim. Primetno je da je lepo vreme usred novembra iznedrilo i učestalije respiratornih infekcija kod dece, a prof. dr Stojković u pauzi vizite u Kragujevačkom kliničkom centru na pedijatriji, objašnjava i zašto je to tako.
Privatna arhiva
Od virusa KOVID-19 više ništa nije isto
- Lepo vreme može da ima veze sa povećanjem respiratornih infekcija, ali najveći problem je i to što smo prethodne tri i po godine bili u KOVID-19 pandemiji. Ona flora koja se nalazi u našim kućnim sredinama je sada potpuno drugačija. Raspodela klica je, recimo, imala neku kalendarsku dinamiku. Primera radi, znali smo da se od gripa oboleva samo tokom zimskog perioda. Međutim, mi smo prošle godine imali grip i leti. Trenutno je najbitnije da imamo veoma specifične testove za prepoznavanje infekcije da bismo znali sa čim se borimo. Veliko je prisustvo svih virusa koji se smenjuju jedan za drugim i to kod sve dece. Svuda gde postoji bilo kakav kolektiv povećan je rizik. Deca su tokom raspusta bila u kućnom okruženju i čim se uđe u veće kolektive dolazi do promene flore kod mališana. Polazak u vrtiće i škole može da bude provocirajući faktor rizika. Međutim KOVID-19 je najviše toga poremetio i zbog toga mi sada imamo respiratorne infekcije koje ne bi trebalo uopšte da imamo u ovo doba godine - objašnjava prof. dr Stojković za Srećnu Republiku.
Foto: ST/N. Mandić, Shutterstock
Vakcina protiv pneumokoka
Doktorka je istakla i značaj vakcine protiv pneumokoka koja je u našoj zemlji otpočela 2006. godine.
- Deca najmlađe životne dobi su vakcinisana protiv pneumokoka. Do pete godine života daje se jedna vrsta ove vakcine, a za decu stariju od pet godina koji su podložni učestalim respiratornim infekcijama predlažemo da i ona dobiju tu vakcinu, s tim što ona nije ista kao ona za decu uzrasta do pet godina. Mi u Srbiji, srećom, nemamo teške kliničke slike pneumokokne bolesti, što podrazumeva ne samo pneumokokno zapaljenje pluća, već i oboljevanje od pneumokoknog meningitisa. Sve to zahvaljujući vakcini protiv pneumokoka, koja se daje deci. Samim tim smanjuje se mogućnost inficiranja i odraslih, a tu je suštinska poruka. Tako se uspostavljaju uslovi za stvaranje grupnog imuniteta protiv pneumokoka. Danas se ova vakcina daje u prvih šest meseci života - istakla je profesorka.
Shutterstock
Trenutna klinička slika virusa KOVID-19
Dr Anđelka je dodala i da je zaraženih od virusa KOVID-19 bilo i letos, tako da ne može da se priča o nekom drastičnom povećanju broja pacijenata, ali da je njihova klinička slika od ovog soja nešto bolja.
Možda vas zanima…
- Najmlađi uglavnom nisu životno ugroženi od KOVID-19 virusa i većinom ta deca mogu kod kuće da se leče. Ovo je neki drugi sloj, ne Omrikon, ali suština je da mi ne znamo koji će soj nama da dođe, zato što je mnogo imigranata i mnogo je ljudi koji dolaze sa afričkog i azijskog kontinenta. Rizik za oboljevalje od KOVID-19 virusa jesu roditelji. Teška klinička slika dešava se pak onim pacijentima koji su u imonološkom padu ili koji već boluje od neke metaboličke bolesti. Mi ovde na prijemu radimo testiranje, a u poslednjih mesec dana bilo je četiri pacijenta koji su oboleli od kovida na pedijatriji - zaključila je prof. dr Stojković.
Komentari (0)