Skoro pola milijarde dece širom sveta biće gojazno do 2030. godine, procenjuju stručnjaci, upozoravajući da je zdravlje, pogotovo školaraca, na "prekretnici". Nutricionistkinja Milka Raičević za Srećnu Republiku ističe da su činjenički podaci, tačnije, ono što je izjavio Batut je da je svako treće dete gojazno.
- Najveći problem kod gojaznosti je neuobročenost, što deca ne jedu redovno, nedovoljni unos vode, konzumiranje svih kupovnih proizvoda koji su zapakovani, nedovoljna fizička aktivnost, nedovoljno sunca, nedovoljno sna. Školarci imaju džeparac i kupuju hranu. Ta hrana je instant, slana, slatka, masna. Tu je i pekara koja je najpristupačnija, budući da je obično u okolini škole. Još jedan problem je što tinejdžeri ne jedu povrće, niti voće. Voće je zamenjeno sokovima koji su puni šećera. Takođe je zamenjeno slatkišima, koji u sebi nemaju ništa, osim prevelike količine šećera. Povrće treba da se jede, kao salata, ili kao termički obrađena hrana, najbolje grilovana - ističe naša sagovornica.
Nutricionistkinja dodaje da kada je voće u pitanju, tu tek, prema njenim rečima, nastaje problem.
Youtube.com/K1 Televizija
- Deca ne jedu jabuke, kruške, niti bilo šta od onoga što treba da se žvaće. Ona jedu samo ono što se guta, a tu je na prvom mestu banana. Prilikom žvakanja vi unosite pljuvačku. Pljuvačka je prirodni probiotik, kako ne bi stalno kupovali probiotike, jednostavno naučite decu da žvaću. Kad nauče da žvaću imaće i zdravije zube, bolje desni i neće morati da nose proteze. Međutim, tinejdžeri često kupuje prvo voće koje trenutno sazri, ali ga kupuju kako bi bili "in", a ne da bi to voće uneli u količini koja je njima prilagođena. Glavna stvar kod voće je da ono nikako ne sme da bude zašećereno. Većina voća nije dovoljno slatka, pa onda mame dozvoljavaju deci da koriste šećer, veštački zaslađivač ili smeđi šećer. Sve to je višak kalorija koji je detetu nepotreban - zaključuje Raičevićeva.
Shutterstock
Milka ističe i da je veliki problem što deca uglavnom ne rade ni fizičko, niti se bave nekom fizičkom aktivnošću.
- Školska deca na svojim radnim stolovima imaju više hrane nego knjiga. Sve to što se stavi na sto, nesveno se i pojede. Tinejdžeri gledaju televiziju gde se neprestano palsiraju kokice, grickalice i razne vrste slatkiša. Najpogubnije je što su deca stalno na kompjuteru ili na telefonu, nema pražnjenja tih negativnih jona i naravno da su nam deca postala statička i slabo pokretna - zaključuje ona.
Možda vas zanima…
BONUS VIDEO:
Komentari (0)