Disleksija je poremećaj učenja koji otežava prepoznavanje glasova i njihovo povezivanje sa slovima i rečima, što dovodi do sporijeg čitanja i otežanog razumevanja pročitanog. Ovim problemom pogođeno je oko 10 odsto dece širom sveta, bez obzira na jezik, kulturu ili nivo inteligencije.
Deca sa disleksijom čitaju sporo i netačno, često mešaju slova, tiho izgovaraju tekst, zamenjuju grafički ili fonetski slična slova i slogove, a ponekad dodaju, ponavljaju ili izostavljaju delove reči. Takve poteškoće utiču i na razumevanje pročitanog, pa ih okolina ponekad pogrešno doživljava kao lenje ili nezainteresovane. Simptomi su posebno vidljivi kada mališani prelaze u treći i četvrti razred, kada čitanje postaje sredstvo učenja i sticanja novih znanja.
Prepoznavanje disleksije moguće je kroz različite testove koji mere brzinu i tačnost prepoznavanja slova, brojeva i predmeta, fonološku i fonemsku svest, sposobnost dekodiranja reči, kao i razumevanje pročitanog teksta. Rano otkrivanje disleksije ključno je za pravovremenu pomoć i sprečavanje stigmatizovanja deteta.
U radu sa decom veoma je važan individualni pristup. Gradivo treba da bude zanimljivo i vizuelno prilagođeno, a vežbe uključuju razvoj motoričkih veština ruku, čitanje naglas, vežbe prepoznavanja i dopunjavanja slova, kao i korišćenje jednostavnih pomagala poput lopte. Ove aktivnosti pomažu deci da lakše razumeju tekst, razviju koncentraciju i steknu pozitivna iskustva u učenju.
Možda vas zanima…
Iako ne postoje lekovi za disleksiju, posete logopedu i edukativni materijali značajno pomažu u prevazilaženju poteškoća. Pravovremena podrška omogućava bolji obrazovni, psihološki i emotivni razvoj deteta, a roditeljima pruža alate kako da ga podrže na svakodnevnom putu učenja.
Komentari (0)