Skoro pola milijarde dece širom sveta biće gojazno do 2030. godine, procenjuju stručnjaci, upozoravajući da je zdravlje, pogotovo školaraca, na "prekretnici". Nutricionistkinja Milka Raičević za Srećnu Republiku ističe da su činjenički podaci, tačnije, ono što je izjavio Batut je da je svako treće dete gojazno.
- Mi iz udruženja "Svi na vagu", koji smo izvagali više od 11.000 ljudi, još 2013. godine kada smo prvi put uputili Batutu informaciju da nam gojaznost kuca na velika vrata, tada se još niko nije "probudio". Prvo su bile gojazne osobe žene, pogotovo one koje prolaze kroz klimaks. Tu su bile i trudnice, jer su jele za dvoje i porodilje jer su nastavile tako da jedu. Međutim, mi sada imamo i muškarce koji su gojazni, ali je najveći problem što svako treće dete školskog uzrasta ima višak telesne težine. Da li je to prvi, drugi ili treći stepen, a ne daj bože one stepene koje ni ne viđamo, nego se takvi leče - napominje naša sagovornica.
Nutricionistkinja ističe da je genetika osnova svega, ali najveći problem je zapravo ishrana.
- Apel, da se stalno kontrolišemo labaratorijski. Hajmo da zanemarimo genetiku, za trenutak. Vi recimo pogledate porodicu, vidite mamu gojaznu, tatu gojaznog, dete, ali isto tako vidite i baku i deku. Zanči, da je to jedna gojaznost koja je prisutna od bake i deke, jer nije sigurno od prababe i pradede, ali hajde nek je prisutna. Ali to nije bila gojaznost drugog i trećeg stepena, već je bila prvog, eventualno drugog - dodaje ona.
Milka ističe da je nekad bila velika sreća kada ste imali višak kilograma, to se smatralo lepotom i imućnim stanjem.
Shutterstock/Shakirov Albert
- Sada odmah znate da je tu problem ishrana i znate da sve što je vezano bilo generacijama unazad, da se to nastavilo i na dete. U praksi sam često imala decu sa porastom telesne težine, ali obično je kod njih u pododici neko bio sa idealnom telesnom težinom, to je recimo tetka i mama. Sa druge strane tata i deda su imali gojaznost drugog stepena, dok je baka bila na gojaznosti prvog stepena. Dete koje je došlo kod mene je tada imalo devet godina, znači pošao je u školu. Nije mogao da potrči, niti je moglo da udradi ništa od onog što su njegovi vršanjci radili. Dijetoterapija je počela "kilavo", zato što nisu svi iz porodice došli. Kada sam pitala dete ko mu najviše daje slatkiše, rekao je svi! Pitala sam ga, a ko najmanje? Rekao je tetka i mama. A ko mu najviše daje, rekao je baka i deda. "Deda me odvede u sušaru, mi tako legnemo na ona volovska kola i jedemo kobasice, one tako vise", rekao mi je - objašnjava nutricionistkinja iskustvo iz prakse.
Možda vas zanima…
Raičeveićeva navodi da je sve to bilo zbog toga što cela porodica nije još uvek uviđala problem.
- Onog trenutka kada su svi ušli u moju ordinaciju, zavrnuli rukave da bi izmerili pristisak i stali na vagu, onog trenutka kad sam rekla: "Ok, potpišite se svi vi odrasli za sve komplikacije i ne daj bože smrt vašeg unuka i vašeg deteta." Tek tada je krenula dijetoterapija i tada su se svi osvestili i svi su se doveli u tzv. normalan ritam. Odradili su sve za dobrobit svih njih, svi su ozdravili. Prvo zbog dečaka, neću da ga imenijem, on je sada čovek koji takođe ima decu. Često mi kaže: "Milka, bez brige, oni su vitki, nikad posle vas nisam dozvolio da neko ima višak kilograma" - napominje Milka.
Ceo intervju možete pogledati na Jutjub (YouTube) kanalu Srećna i to ovde.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecna.
Komentari (0)