Prekomerna težina kod dece postaje jedna od najopasnijih epidemija današnjice. I dok mnogi roditelji olako prelaze preko viška kilograma uz rečenicu "pusti ga, mali je", stručnjaci jasno upozoravaju da se mogu javiti ozbiljne zdravstvene posledice koje se javljaju već u najranijem detinjstvu.
Deca sve češće pate od problema koje su nekada imali samo odrasli, visok pritisak, povišen šećer, masna jetra, problemi sa kostima i zglobovima, ali i anksioznost, manjak samopouzdanja i izolacija. A najopasnije od svega su navike koje dete stekne u tom periodu, koje često ostaju zauvek.
Slatkiši, pekarski proizvodi i zaslađene grickalice za mnoge su neizostavni deo detinjstva, ali stručnjaci upozoravaju da ovakve navike mogu ostaviti ozbiljne posledice po zdravlje dece. Ono što zabrinjava jeste to što se prekomeran unos šećera često dešava suptilno, bez očiglednih znakova, a posledice se mogu osećati godinama kasnije, kako fizički tako i psihički.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da unos dodatog šećera ne prelazi 10 odsto dnevnog kalorijskog unosa, dok je idealno da bude ispod 5 odsto, međutim, stvarnost je daleko od ovih preporuka. U praksi mnoga deca već do kraja doručka unesu više nego što bi trebalo tokom celog dana.
Shutterstock/Shakirov Albert
Na primer, doručak koji uključuje zaslađeni jogurt, industrijske žitarice i čašu voćnog soka može sadržati više od 25 grama šećera, što je oko pet punih kašičica. Iako na prvi pogled deluje kao zdrav obrok, takva količina šećera nije potrebna dečjem organizmu, a roditelji često nisu ni svesni koliko se "skrivenog" šećera nalazi u proizvodima koje svakodnevno kupuju.
Zbog toga se sve više govori o potrebi edukacije roditelja i pažljivijem čitanju deklaracija, kao i o uvođenju alternativnih navika poput pripreme domaćih obroka sa manje šećera, upotrebe celog voća umesto sokova i izbegavanja industrijskih proizvoda kao što su keksići, čokoladna mleka i dečji pudinzi.
Možda vas zanima…
Dečiji organizam je u razvoju izuzetno osetljiv na promene u ishrani. Kada dete često konzumira proizvode koji su prepuni šećera, telo se navikava na brze oscilacije nivoa šećera u krvi, što može dovesti do niza problema, od zavisnosti, preko čestih promena raspoloženja, do gubitka koncentracije i energije tokom dana.
Shutterstock/myboys.me
Vremenom, ove navike mogu da stvore osnov za insulinsku rezistenciju, što je prvi korak ka razvoju dijabetesa tipa dva. Osim toga, previše šećera negativno utiče na san, pažnju, ponašanje i opšti uspeh u školi. Stabilan nivo glukoze u krvi izuzetno je važan za pravilan razvoj mozga i kognitivne funkcije, naročito u ranom uzrastu.
Prema rezultatima Inicijativa za nadzor gojaznosti dece (CroCOSI) studije, koju su sproveli Ministarstvo zdravlja i Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ), čak 36 odsto dece uzrasta od 7 do 9 godina ima prekomernu telesnu težinu ili gojaznost.
Dečaci su nešto više pogođeni, gotovo 39 odsto njih ima višak kilograma, dok je kod devojčica taj procenat oko 34 odsto. Jedan od ključnih uzroka leži upravo u lošim prehrambenim navikama, posebno u prekomernom unosu šećera kroz svakodnevne obroke.
Irina WS/Shutterstock
Ukoliko se ishrana ne koriguje na vreme, deca sa viškom kilograma imaju veći rizik od raznih hroničnih bolesti u odraslom dobu kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, visok pritisak, pa čak i depresija.
Šta roditelji mogu da urade
Jedan od prvih koraka je prepoznati gde se sve šećer "krije" jer nije reč samo o čokoladama i slatkišima. Dodati šećeri često se nalaze u naizgled zdravim proizvodima poput pahuljica, voćnih jogurta, sokova i gotovih jela. Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih, ali efikasnih koraka.
- čitajte deklaracije i birajte proizvode sa manje dodatog šećera
- umesto slatkiša, nudite im sveže voće
- ograničite unos slatkiša na posebne prilike
- razgovarajte sa decom o tome zašto je važno jesti zdravo
- budite dobar primer, jer deca najviše uče posmatrajući svoje roditelje
BONUS VIDEO:
Komentari (0)