Chaos je retko stanje poremećaja disajnih puteva, usled čega je moguće da osobe nikada ne ispuste ni glasa. Ne samo što utiče na govor, već stvara i ozbiljne probleme u procesu disanja, a od njega je od daleke 1989. godine obolelo svega 50 ljudi na svetu. Jedna od njih je beba Bili Mortimer, koja ima svega 6 meseci.Rođena je u Sjedinjenim Američkim Državama 15. juna i ništa nije slutilo da će nešto krenuti po zlu. Njeni roditelji i lekari su, pak, tek posle nekog vremena primetili da je netipično tiha.
- Od beba očekujete da plaču i da su glasne. Zato je svima bilo čudno što Bili ne ispušta ni glasa. Rekao sam supruzi da nikada nisam video tišu bebu - istakao je tata Ben.
Mama Elajza je pak nailazila na komentare da beba ima netipično mnogo kose, dok na to što je tiha niko preterano nije obraćao pažnju.
- Svi su se iznenadili kada su je videli kolika joj je kosa. Tek kasnije smo primetili da nešto nije u redu. Ni doktori nisu znali o čemu se radi, ali su je smestili u inkubator i imala je sondu za disanje, koju i dan danas koristi. Kada bi bila svega 2 minuta bez dotoka kiseonika, ne bi prošlo dobro. Po rođenju je imala operaciju razdvajanja glasnih žica, što je retka anomalija sa kojom je bila rođena - otkrila je njena mama Elajza Mortimer.
Staranje o malenoj Bili nije kao o svim ostalim bebama. Ono zahteva brigu o njoj puna 24h, tako da su roditelji morali da donesu drastične odluke kako bi bar jedno od njih dvoje uvek bilo sa devojčicom.
- Na kraju smo oboje bili prinuđeni da ostavimo poslove i puno vreme posvetimo nezi o njoj. Ukoliko biste napregli uši i detaljno poslušali Bili kada plače, čuli biste tiho šištanje, koje izgleda poput mačke koja prede. Nećemo odustati i na redu je niz operacija koje će morati da se urade. U najboljem slučaju Bili će imati krajnje čudan i nerazgovetan govor, ali to bi bio pravi napredak, kao i situacija u kojoj bi mogla da diše sama - objasnila je Bilina mama s mnogo nade.
Ta porodica se seli u Oregon kako bi Bili bila u mogućnosti da bude u blizini lekara koji bi povodom njenog retkog stanja uradili sve što je u njihovoj moći da joj pomognu da nastavi život koliko toliko normalno.
Komentari (0)