Kad beba dođe u dom većina roditelja ima strah da se dete ne razboli, pa čiste i brišu više nego što je potrebno. Pojedine majke ne samo što detetovu sobu drže sterilno čistom već alkoholom brišu kvake na vratima. Međutim, kako ističu pedijatri čuvanje deteta pod "staklenim zvonom" doneće mu više štete nego koristi.
Zaboravite na sterilne sobe, dezinfekciona sredstva i paranoju od prašine. Nauka sve češće pokazuje da pomalo prljavštine nikome nije škodilo. Naprotiv, izgleda da je upravo to ono što je bebi potrebno. Ako želite zdravo i otporno dete, možda je vreme da prestanete da mu brišete ruke na svakih pet minuta i da konačno dozvolite mački da mu pređe preko kreveta.
Decenijama su roditelji širom sveta živeli u uverenju da će samo uz besprekornu higijenu moći da zaštite svoju decu od bolesti, alergija i astme. I premda nam se čistoća i dalje čini kao vrlina, nova istraživanja pokazuju da malo prljavštine neće naškoditi detetu, naprotiv.
Shutterstock/maxim ibragimov
Prema rezultatima jedne velike studije koju su sproveli američki naučnici, izloženost novorođenčadi običnim kućnim bakterijama, pa čak i alergenima poput mačjih dlaka ili grinja može zapravo pomoći u razvoju snažnijeg i stabilnijeg imunološkog sistema.
- To je potpuno suprotno od onoga što smo očekivali. Preterano sterilan dom može imati kontraefekat zato što dete koje odrasta u gotovo laboratorijskim uslovima suočava se sa šokom kada konačno dođe u kontakt s realnim svetom punim mikroba, što rezultira burnim reakcijama imuniteta - objasnio je dr Robert Vud, šef odeljenja za alergiju i imunologiju u jednoj poznatoj dečjoj bolnici.
Naravno, to ne znači da treba pustiti bubašvabe da se razmile po kući, ali jasno je da ni sterilnost nije idealno rešenje. Prema rečima dr Vuda, naš imuni sistem funkcioniše na principu učenja, odnosno što se više susreće sa različitim izazovima, to postaje pametniji i efikasniji. Ako ga držimo podalje od svega što može da ga "edukuje", dolazimo do apsurdne situacije u kojoj organizam počinje da reaguje na bezopasne stvari kao što je polen, kućna prašina ili dlaka kućnih ljubimaca.
Možda vas zanima…
Zanimljivo je da se efekti ranog izlaganja bakterijama ne mogu nadoknaditi kasnije. Drugim rečima, ako detetu u najranijem uzrastu uskratimo kontakt sa svetom mikroorganizama, kasnije ne možemo popraviti nastalu štetu. Telo jednostavno ne može da se navikne preko noći.
Shutterstock/Alla Pogrebnaya
Kako naglašavaju pedijatri, za imunitet deteta posebno u prvim mesecima života neprocenjiv je kontakt sa kućnim ljubimcima. Istraživanja su pokazala da bebe koje su od rođenja dolazile u kontakt sa mačijom dlakom imaju mnogo boloji i jači imunitet u odnosu na decu koja nisu imala kontakt sa ljubimcima. Kontakt sa životinjama, prašinom i svakodnevnim mikrobima u stvari treniraju organizam, čine ga otpornijim i manje sklonom alergijskim reakcijama.
Ovaj fenomen poznat je pod imenom „hipoteza higijene“, i sve češće je predmet istraživanja. Prvi put je postavljena još 1989. godine, kada je epidemiolog David Strahan primetio da deca iz porodica, koja su odrastala sa više braće i sestara, ređe pate od alergija. Objašnjenje? Više dece, više mikroba i bolji imunitet.
Naravno, to ne znači da treba da prestanete da sređujete dom i da dozvolite detetu da se valja u prljavštini, važno je naći balans, e ne ići u krajnosti. Ako vam ispadne cucla na pod možda ne treba odmah da je prokuvavate već je samo isperite pod mlazom vode. Ako beba puzi po tepihu ili parketu, pustite ga. Malo prašine na kolena će mu samo pomoći.
I baš kao što učimo da hodamo, govorimo i pišemo tako učimo i kako da se branimo od sveta oko nas, a imunitet se gradi iskustvom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)