Socijalne razlike teško padaju svima, a posebno deci koja nemaju kapacitet da se izbore sa uvredama vršnjaka zbog siromaštva. Iako se roditelji trude da deci obezbede sve, materijalno stanje porodice nekad je teško sakriti. Mališani koji ne mogu da prate standard svojih vršnjaka su u strahu da će biti odbačeni, pa se povlače u sebe i odbijaju druženje kako bi se zaštitili od podsmeha.
Ali, ima i one dece koja teret loše materijalne situacije nose stoički, trudeći se da niko ne vidi koliko im je teško. Ponekad se, ipak, slome pred osobama koje doživljavaju kao prijatelje, u nadi da će dobiti njihovu podršku i razumevanje.
Jedna takva priča stiže iz Kentakija, a glavni akteri su vozač školskog autobusa Lari Fariš i dečak po imenu Levi. Lari je jednog jutra primetio da je maleni Levi izrazito tužan.
- Obično kad zaustavim autobus na mestu gde bi Levi trebalo da uđe, on stoji i čeka me sa velikim osmehom, ali jednog jutra je sedeo na ivičnjaku sa jaknom preko glave. Pitao sam ga: „Hej, druže, šta se dešava? Šta nije u redu?“ – ispričao je Lari za „Tudej“.
Dečak je kroz suze objasnio da nema pidžamu koju je trebalo da obuče povodom obeležavanja Dana pidžama u školi. Vozač je bio duboko dirnut što je dečak u lošoj materijalnoj situaciji i što neće moći da se pridruži drugarima u obeležavanju praznika. Posebno ga je ganula činjenica da mu je dečak iskreno rekao zbog čega plače.
- Slušao sam ga i pomislio kako moram da popravim tu situaciju – otkrio je Lari.
Kad je završio jutarnje rute, uputio se u prodavnicu i dečaku kupio pidžamu, a onda je otišao u njegovu školu. Za to vreme dečak je pomno pratio nastavu, trudeći se da njegovi drugari ne primete da je tužan. Vozač je sačekao da školsko zvono oglasi početak odmora, pa je potražio Levija. Dečak nije skrivao iznenađenje što ga vidi.
- Rekao sam mu: „Bio si mnogo tužan jutros, pa sam ti kupio pidžamu“. Dečak je bio iznenađen i uzbuđen; trebalo je da vidite kako mu je lice zablistalo kad sam mu dao pidžamu. Privio ju je na grudi, presrećan što se neće razlikovati od sve ostale dece i što će Dan pidžame moći da obeleži kao i njegovi drugari iz razreda – ispričao je Lari.
Vozač kojeg deca zovu gospodin Lari jednim gestom uspeo je da malenom Leviju popravi dan.
- Gospodin Lari je pažljiv i brižan. Kad mi je doneo pidžamu, zaplakao sam od sreće – izjavio je dečak kojem je vozač školskog autobusa pokazao da jedan maleni gest može da bude od velikog značaja.
Rukovodstvo škole takođe nije ostalo imuno na dirljiv gest vozača školskog autobusa. Kad su na svojoj Fejsbuk stranici objavili šta je gospodin Lari učinio za dečaka, ljudi su počeli da ostavljaju komentare pune oduševljenja.
- Gospodin! Lari je apsolutno najbolji. Bili smo blagosloveni što je vozio našu decu u školu pune četiri godine. On je vrhunski čovek.
- Lari je apsolutno najbolji. Kad uđu u autobus koji on vozi, deca znaju da su u sigurnim rukama. Veoma je brižan i pažljiv – bili su neki od komentara ispod objave.
Lari Fariš, koji je ranije radio kao kamiondžija, kaže da je odluka da vozi školski autobus bila jedna od najboljih u njegovom životu.
- Vozim školski autobus sedam godina. To je moja strast, jer mogu da izgradim veze sa decom – ispričao je Lari.
Komentari (0)