Za mamu nema lepšeg osećaja od uzimanja bebe u naručje nakon porođaja i od tog trenutka je to neraskidiva veza. Najsličniji osećaj da se prigrli novi život pored majke imaju babice, koje prve čuju dečiji plač i osete ih na svojim rukama.
Mirjana Voratović je jedna od najpoznatijih novosadskih babica koju zna većina mama, a njeno iskustvo u porodilištu datira od 1981. godine. Nakon završene medicinske škole a kasnije nakon par decenija zbog napredovanja u svojoj karijeri, završila je i Studije zdravstvene nege. Za Srećnu republiku otkriva zbog čega se odlučila na ovaj poziv i sa čime se sve susretala do sada u porodilištu.
YouTube/printscreen/SWNS
- U mom detinjstvu bila je u Petrovaradinu jedna patronažna sestra, zvali smo je teta Milka, posle koleginica, a tada komšinica, pa sam ja često sa njom išla u obilazak, pošto se bavila patronažom za odrasle. Gledala sam šta ona radi, kako pomaže, tako sam i zavolela da pomažem nekom drugom a odluka da postanem babica je bila kada sam otišla nakon završene osnovne škole u medicinsku na upis da vidim kakvi smerovi postoje, a tada sam samo pretpostavila šta je akušerska sestra. Tada sam poželela da budem nešto posebno i drugo i da bude humano, ali na drugi način.- započinje Mirjana svoju priču.
Kao budući medicinski radnici i sestre koje će raditi u porodilištu imali praksu i obavezu da u sklopu mature obave porođaj sa nekom od koleginica, a Mirjana se vrlo dobro seća prvog porođaja koji je obavila, i to u svom komšiluku.
shutterstock.com, Printscreen/https://www.facebook.com/mirjana.voratovic
Možda vas zanima…
- Teta Nada je bila trudnica tada a ja sam sa njenom ćerkom bila dobra i tu smo se mi zbližile. Moj prvi samostalni porođaj je bila ona koja nije htela da me sluša i koja mi je rekla ja sam se dva puta u kući porodila u Ravnom selu i treći put ću se kući poroditi. Ja sam joj rekla da se ne igra, bila sam mlada pojma nisam imala šta može da se desi, da bi njena ćerka mene zvala ujutru da mi kaže kako je "krenulo i da je mama zove jer ona ne zna šta će". Ja sam pomogla koliko sam mogla jer je beba krenula, ali sam uvek govorila da se to ne obavlja kući, ja sam bila učenica još uvek ne babica - nastavlja ona priču.
To joj je, kako kaže, bio ulazak u porodilište, jer je ona dovela ženu tamo na čuđenje dežurnog primarijusa, kojem je bzo objasnila šta se dogodilo
Uprkos svemu, ona ističe da je vrlo rizičan poduhvat porađati ženu u kućnim uslovima, jer ste odgovorni za dva bića i nikada ne znate šta sve može da se desi. Za današnje porodilje kaže da nisu zahtevne.
- Mnogi kažu da su današnje mame razmažene i da misle samo na sebe. Ja tako ne bih rekla. Današnje mame su počele malo više da se interesuju šta je porođaj, kako on napredue i šta se dešava u njihovom telu, i edukovanije su. Ali mislim da to treba do određene granice. Ne treba sve i svakoga slušati. Svaka je za sebe i nekome je možda to izgledalo strašno neko ima pozitivnije gledište - otkriva Mirjana.
Na njenu inicijativu u porodilištu je uvedeno puštanje muzike koja, kako Mirjana kaže, mnogo znači majkama. U pitanju je centralna muzika i uglavnom je biraju vođeni time šta bi danas svi mogli da slušaju. A na tu ideju je ova babica došla na vrlo zanimljiv način.
Privatna arhiva
- Jako davno, kada smo se preselili u novo porodilište jedna mama je došla na porođaj sa slušalicama na ušima, ali ja nisam znala šta je ona po profesiji ni struci. Nismo ni primetili to niti znali da li sme da drži slušalice, tada su bili oni mp3 uređaji, ali me je pitala da li ona to može da koristi. Rekla sam joj da nema problema, ali da kada dođu lekari to isključi jer mora da sluša šta joj oni kažu. Ona je žena puštala duhovnu muziku, pošto joj suprug bio sveštenik. Ta vrsta muzike je nju jako opuštala i kad je gledate toliko je bila opuštena, jednostavno je isključila tu vrstu bola koja je postojala. Posle izvesnog vremena nam je rekla da ima utisak da će se poroditi i da beba izlazi i nije pogrešila, i brzo smo završili.
Ipak, kaže da se majke razlikuju i da svaka ima svoj vid opuštanja. Muzika ih čeka uglavnom u poslepodnevnim satima kada se završe vizite, a sada je atmosfera kako kaže kod njih posebno lepa i topla, jer se pripremaju za praznike pa je sve okićeno i aranžirano u takvoj atmosferi.
Zanimljivih situacija za njenu karijeru od četiri decenije bilo je mnogo. Mnoge situacije su ih, kako kaže, zasmejavale, a bilo je onih koje i dan danas pamti.
- Kada se porođaj završi dolazi do trećeg porođajnog doba gde posteljica treba da se odlubi. Ne izađe ona svaki put ili delimično izađe; onda mamu treba uvesti u opštu anesteziju od par minuta da bi doktor uradio intervenciju koju treba. Žena ne oseća ništa i kada se krene buditi lekar nam kaže šta treba dati od terapije. Dodaje se tečnost da žena ne dehidrira i lekar je jednom zatražio litar ringera da bi se žena probudila iz sna i rekla, a može li litar belog i malo vode? Rekoh, može, ali kada se skroz razbudite. Isto tako postoje situacije kada lekar kaže da ćemo završiti operativnim putem odnosno carski rez nama je uobičajeno da kažemo "sekcije, spremajte ženu", da bi jedna žena rekla "literalna ili likovna?- otkriva kroz smeh novosadska babica.
Njihov posao, kako ona kaže, nosi i lepe i teške situacije, ali se trude i raduje ih kada se sve lepo završi. Votaovićeva otkriva da je izuzetno teško kada treba saopštiti neke vesti koje nisu prijatne, ali je takav posao koji nosi i to. Kao članovi porodice i tate su pod velikim stresom u tim situacijama, a Mirjana kaže da je bilo raznih reakcija, ali da jednu nije zaboravila. Bila je mlada u to vreme, a informacije su bile dole na prijemu u porodilištu, gde se sveska sa podacima o bebi spuštala kako bi se tate i ostali članovi porodice informisali i novorođenčetu. Tu se daju podaci da li je devojčica, dečak, koliko je težak i slično.
shutterstock.com
- Gore se porađala mama koja je dobila treću devojčicu, ja sam se slučajno našla na prijemu, i vidim da se tadašnja koleginica na prijemu raspravlja sa jednim tatom. Čujem je kako mu govori "Gospodine, vaša žena je rodila devojčicu težine te i te, dugačka toliko.. u toliko sati", da bi čovek rekao: "Ti pojma nemaš, ja znam da sam dobio sina, ja nisam dobio devojčicu". Čovek nije mogao da dođe sebi da je on dobio treću devojčicu. Ona je bila toliko sabrana, bila je pred penzijom i svakakvih se tata nagledala da mu je rekla: "Dragi moj gospodine, okrenite se i idite u Veternik, postoji jedna ustanova gde su deca mentalno obolela pogledajte tu decu pa se vratite i odvedite svoju ženu kući sa zdravim i pravim detetom" - priseća se ona.
Babica se priseća kako se čovek vratio nakon sat vremena sa ogromnim buketom cveća koje je doneo njenoj koleginici sa kojom je obavio razgovor, rekavši joj "svaka vam čast, probudili ste me". Bilo je i situacija kada je otac pao u prijemu jer se njegova supruga tu porodila, a on je samo, kako Mirjana otkriva, pao iza paravana i izvesno vreme ga nisu mogli osvestiti.
- Moja velika poruka svim mamama je da slušaju sebe. Da saslušaju svoje dete i da se urazume da budu kod kuće koliko smatraju da treba, i da slušaju svoje telo, a da dođu u porodilište nije bitno da li osećaju bol na minut ili dva ili sa bolovima na 15 minuta. Svi smo mi različiti. I mame koje dolaze i mi radnici, svaki lekar ima svoj pristup ali svako hoće da pomogne - objašnjava Voratovićeva.
Mnoge mame, kako kaže, imaju strah od porodilišta i sve imaju različite potrebe; neko očekuje da babice budu stalno pored njih, ali se Mirjana i njene kolege se trude da svakoj pruže maksimalnu podršku.
- Nešto najlepše je kada dobijete novi život u ruke koji proplače i koji tim plačem zahvali što ste ga primili na ruke. To je nešto najlepše i mislim da nijedna profesija na ovoj zemaljskoj kugli ne može da se pohvali time da vi pomažete jednom novom biću da dođe na svet i to je nešto što me ispunjava i gura da sve više i više radim - završava priču Mirjana.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)