Podizanje deteta zahteva brigu i animiranje kako bi kroz igru razvilo svoje motoričke veštine. Snil Emembel je mlada mama koja se suočila sa problemom dok je pokušavala da uživa u igri sa svojim 11-mesečnim sinom. Dok je na TV-u išla njegova omiljena pesma, ona je pokušavala da prati stihove škljocajući rukama shvativši da će to ići teško. U to vreme je ima 33 godine i nije bila svesna da će joj nesposobnost pomeranja prstiju na desnoj ruci biti dijagnostifikovano kao neizlečivo degenerativno neurološko stanje - Parkinsonova bolest.
Dijagnozu je dobila tri godine kasnije kao majka dvoje dece, kada je njen prvi sin napunio 3 godine a drugi godinu i po dana. Analizirajući situaciju unazad, Snil je za Insajder oktkrila kako je prva godina nakon njene dijagnoze bila konfuzna posebno jer je bila na porodiljskom odsustvu radeći kao HR menadžer u jednoj zdravstvenoj organizaciji, prenosi taj portal.
Budući da je to vreme bilo kada je bila pandemija i njihova firma se suočila sa velikim izazovom jer su radili poput drugih u posebnom režimu.
Deca su shvatila da nešto nije u redu
Osećanja sa kojima se suočavala zbog stanja u kojem se našla, kasnije su bila procesuirana kada su deca bila manje zavisna fizički od nje.
- Moja deca su sada kada imam 39 godina malo veća i nezavisnija. Ipak, onaj iščekujući izgled na licu dečaka dok se nekad mučim da otvorim paketić grickalica ili kada se četvorogodišnjak zbuni dok se bavim vezivanjem sigurnosnih pojaseva, slama mi srce. U tom trenutku se osećam kao da sam ih izneverila - otkriva ova majka.
Snil kaže da se ona bori kao i svaka majka i da je posvećena poslu kako bi njena deca imala normalno detinjstvo i da ne želi da ih opterećuje tako male realnim stanjem u kojem se nalazi.
Možda vas zanima…
Uprkos tome što se ona trudi da to sakrije od dece, ona ipak primećuju da se njihova majka suočava sa poteškoćama u svakodnevnim aktivnostima i da nekada izgleda isuviše umorno.
Okrenula se pisanju
Budući da je njena bolest bila veliki izazov za celu porodicu , uzimajući u obzir potrebe dece, Snil je razgovarajuči sa svojim suprugom shvatila da je bolje da se okrene nekoj alternativnoj karijeri i onda je shvatila da je spisateljski posao idealan za nju. Pisala je često iz hobija ali kao posao to je bila potpuno nepoznata teritorija.
- Pisanje mi je pomoglo da se nosim ne samo sa motoričkim simptomima, već i onima koji nisu vidljivio poput: depresije , anksioznosti i inkontinencije. Srećna sam što mogu da kažem da sam objavila tri knjige poezije i da radim na svojim prvim memoarima. Pisanje je oduvek bila moja strast tako da sam zahvalna Parkinsonovoj bolesti jer me je nesvesno motivisala da nastavim sa svojom strašću i postanem pisac - kaže ova majka za Insajder.
Deca su svesna njene bolesti
Ona kaže da je posebno raduje to što deca svuda ponosno ističu da je njihova majka pisac i da je već izdala "tri knjige".
Budući da su deca svesna simptoma koje majka doživljava, ona kaže da će sa njima o tome pričati kada budu emocionalno sposobniji i zreliji da upijaju ta saznanja. Iako ima dijagnozu jedne od težih neuroloških bolesti, Snil kaže da je ona ne definiše i da će nastaviti da bude hrabra, borbena i zaštitnički nastrojena majka, a u tome ima podršku supruga.
Iako mora u mnogo čemu da se prilagodi deci, ne lišava ih aktivnosti u kojima su do sada uživala, a kod njene dece je ova situacija razvila i dodatnu empatičnost.
- Parkinson mi je oduzeo mnogo stvari, ali moja volja da živim ispunjen život zajedno sa porodicom je nešto što mu neću dati privilegiju da mi krade - završava svoju ispovest ova majka.
Komentari (0)