Prema rezultatima popisa 2022. godine, skoro trećina stanovnika starosti 15 i više godina nema nijedno dete (31 procenat), 18 procenata ima jedno dete, oko 40 odsto ima dvoje dece, 8,64 odsto ima troje i 2,4 procenta ima četvoro ili više biološke dece, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Poslednjih godina sve češće žene govore o tome zbog čega su se u srednjim godinama odlučile da budu majke ili odlučile da ne žele da se ostvare u ovoj ulozi. Za to postoje brojni razlozi, ali ono što je važno naglasiti jeste da su svi oni pravo na izbor svake žene. Čak i pored toga i u 2024. godini suočavamo sa sa time da je odluka da neko nema decu tabu tema i da su osobe koje se na to odluče stigmatizovane.
Ovim povodom razgovarali smo sa novinarkom Natalijom Atanacković (44) ženom koja spada u ovu grupu dama koje nemaju decu. Iako je uspešna u poslu kojim se bavi već decenijama, srećno zaljubljena ona i dalje nailazi na poglede čuđenje kada govori o svojim ličnim, intimnim odlukama.
Privatna arhiva
Kada ste doneli odluku da ne želite da se ostvarite u majčinskoj ulozi?
- Mislim da za ovakve stvari ne postoji tačan dan, ni datum kada sam odlučila da neću imati decu. Prvo se pitate zašto nisam do sada dobila decu, da li je to neki znak, pa onda polako ide privikavanje, a onda na kraju i odlučnost u odabiru takve odluke i takvog načina života.
Da li je ta odluka bila podstaknuta nekim zdravstvenim ili emotivnim okolnostima?
- Zapravo, jako mlada sam ušla u brak, želeći sve što mlade devojke žele, da se udam i rodim decu i živim srećno do kraja života, ali sudbina ima ponekad i drugačije planove za nas. Naime, za sedam godina braka nismo uspeli da se ostvarimo kao roditelji i pored toga što je zdravstveno sa nama bilo sve pod konac. Nakon razvoda, prepuštena sama sebi, morala sam da se borim za svoju egzistenciju, vreme je prolazilo, a dok sam se "okrenula" nastupile su već i četrdesete godine. Imala sam zdravstvene probleme, nekoliko operacija i odstranjivanje bubrega, pa je samim tim trudnoća bila mnogo rizičnija. Vremenom sam shvatila da ja čak i ne vidim sebe kao majku i da me briga o detetu zapravo ne zanima pored sopstvenih problema.
Pojedinci na takvu odluku gledaju kao na sebičnost Privatna arhiva
- Mogu samo da kažem da svaka priča ima dve strane, ja mogu isto tako da osudim žene koje rađaju decu samo da bi "zadržale muža", "porodica tako želi", ili da njihovi "geni" ostanu i posle njih... I to su sebični razlozi, zar ne?
Kažete da ste u mladosti pomišljali da rodite dete?
- Naravno, svaka žena o tome razmišlja jer prva stvar koju joj "uvale" u ruke je lutka bebe i šerpa! Tako se skoro sva deca vaspitavaju. Ja sam ipak nekako volela više da igram fudbal, pa onda tenis, igranje sa lutkama mi nije bilo zanimljivo, nikada.
Stručnjaci kažu da se žene ne odlučuju svesno da neće postati majke. Kako vi na to gledate?
- Kao što sam rekla, mislim da te stvari i ta vrsta odluke dolaze postepeno. Sada kada imam partnera koji jednostavno voli mene i prihvata me u celini kakva sam, to mi je dalo i podstrek da budem svoja i da ne odlučuje okolina u moje ime, već isključivo samo ja. Možda zvuči sebično, ali sa 44 godine svako već ima neke svoje navike koje teško menja. Volim da radim noću, volim da spavam dugo, posle 11 sati, volim da naručim hranu kad me mrzi da spremam, da izađem i da popijem i da ni zbog koga ne moram da jurim. Volim da donosim brze i lude odluke o putovanju, o selidbi, prosto volim moj život ovakav kakav je.
Kako su vaši roditelji reagovali na odluku da im ne "podarite" unuke?
- Moji roditelji su mene rodili sa jednom željom, a to je da je moja sreća najbitnija, kao i da je moj život isključivo samo moj, moje loše odluke doći će meni glave, kao i one dobre. Oni me vole ljuljuškali u krilu svoje unuče ili ne, i to se neće promeniti. Nisam primetila da su tužni zbog moje odluke, čak mislim da su srećni kada vide da sam voljena, stabilna i srećna žena.
Da li ste u svojoj odluci imali podršku partnera i da li vam je to možda uticalo na neke emotivne, partnerske odnose?
- Kada sam upoznala sadašnjeg partnera, odmah sam mu rekla da bi moja trudnoća predstavljala rizik za moj život i da ja prosto ne želim da rađam decu, ali on je slobodan da odluči kakav život želi. Izabrao je mene, takvu kakva sam. Probali smo da imamo kuče, ni to nije za nas, a kamoli dete, prosto nismo bas "standardan srpski par", lepo nam je i ovako...
Jeste li se nekada pokajali zbog odluke da se odreknete majčinstva?
- Za sada nisam, ko zna, nikad nije kasno. Možda ću se jednoga dana pokajati, ali imam braću koja imaju decu, uvek će biti neko tu da se brine o meni, ako želi nasledstvo (smeh), šalim se, ali tako je kako je.
S obzirom na to je svesno odricanje od roditeljstva tabu tema u Srbiji, da li ste nailazili na osude okoline?
- Sve i da postoje neke osude, mislim da se niko ne bi usudio da mi to kaže u lice. Njihovo je pravo da osuđuju jer se ne bave dovoljno svojim životom, ja nikoga ne osuđujem i ne zanimaju me tuđe odluke. To su njihovi životi, neka su živi i zdravi.
Šta biste poručili onima koji vas osuđuju?
- Rekla bih da im je dosadno u životu kada imaju vremena da se bave mojim odlukama i životom, jedina moja poruka njima bi bila: Ja vas ne diram, moja materica je moja stvar i da li će biti korišćena u reproduktivne svrhe je vrlo intimna stvar!
Šta biste savetovale ženama koje su u istoj situaciji kao vi?
- Da nađu sreću u sebi, porodici, prijateljima i životu koji vode. Ništa ne mora da bude prazno i neipunjeno ukoliko one to ne žele. Život je lep i bez dece, sigurna sam da je mnogima predivan sa njima i to ne sporim, ali ne slušajte nikoga do same sebe, imamo mi dosta prednosti, na primer "izgledamo mlađe i odmorno" (smeh).
Komentari (0)