Nina (37) je supruga, majka dvoje dece tinejdžera koja radi u jednoj privatnoj firmi i čitav život je posvetila svojoj porodici. A, nekad nije bilo tako. Odrasla je u dobrostojećeoj porodici i dok se nije udala obavezno je jednom nedeljni išla kod frizera, jednom mesečno na manikir, redovno je vežbala... Nije bilo muškarca koji se nije okrenuo za njom, a onda je upoznala Borisa, udala se, rodila decu.
Njena svekrva je bila stroga žena, udovica koja je sama odgajila dvoje dece. Odmah joj je jasno stavila do znanja da očekuje da Ninina kuća blista, deca budu lepo vaspitana, da porodica uvek ima skuvan ručak.
- I ja sam naučena da žensko mora sve da stigne i dok sam bila mlađa ništa mi nije bio problem. Ustajala bih ujutru u pola šest kako bi skuvala ručak pre nego što krenem na posao, deca su mi bila za primer, kuća je blistala bez trunke prašine. Moja svekrva je bila oduševljena, stalno me je hvalila, a ja sam se topila od miline. I ne samo ona. Moja majka je bila ponosna, stalno je govorila da bolju ćerku nije mogla da poželi. Njihove pohvale su me činile srećnom - započela je svoju ispovest Nina.
Godine su se nizale, deca su rasla, suprug je svako malo kasno uveče dolazio s posla. Uvek bi se zadržao u kafani sa društvom, ali mu Nina nije zamerala.
- Godinama sam gradila život koji je spolja izgledao sređeno tip-top. Kuća mi je bila kao apoteka, muž i deca sređeni i ispeglani, a svi su mi govorili: "Blago tebi, ti sve stižeš." Ali nisam stizala. Nisam spavala. Nisam disala. Nisam živela - iskrena je bila ona.
Shutterstock/Yuta Stolyarova
Kako priznaje, skupljala je aplauze, a gubila sebe.
Možda vas zanima…
- Učila sam da ćutim kad treba da kažem da me boli, da se smejem kad mi se plače. Da držim sve pod kontrolom jer sam se bojala šta će se desiti ako pustim. Bila sam svoja najstroža kritičarka. I svakog dana sebi ponavljala: "Još samo ovo. Još samo da ovo ispadne kako treba - dodala je Nina.
Ali život ne čeka da sve ispadne kako treba. Kako priznaje promena nije došla kao eksplozija, došla je kao umor.
- Dobro se sećam tog dana. Posle ne znam koliko godina stala sam pred ogledalo i pogledala sebe, ali zaista pogledala svoj odraz u ogledalu. Uplašila sam se! Nisam prepoznala ženu u ogledalu. Bila je to umorna žena, podočnjaci do poda, bore oko očiju i na čelu... Ni traga od one nekadašnje lepotice. Prljava kosa zamotana u punđu, sa izrastkom. Ne sećam se kad sam zadnji put bila kod frizera. Tada sam prvi put priznala sebi da ne mogu više, da ne želim više tako da živim. Svi su pričali da moj muž ima ljubavnicu, da sam se zarozala i zapustila, a ja sam ćutala, gutala i trpela... Moj život se raspadao i tad sam sebi rekla - dosta! - rekla je Nina.
Već od narednog jutra sve je bilo drugačije. Prvi put posle 15 godina braka nije namestila i zategla krevet, ostavila ga je onako kako je iz njega ustala. Muž je ništa nije pitao. Tog popodneva je otišla kod frizera a iz salona je izašla kao preporođena. Kupila je kreme za lice, novi šminku i nije štedela na sebi.
- Kad sam došla kući deca su oduševljeno komentarisala moju frizuru, muž me je gledao ispod oka, ali prvi put za poslednjih šest meseci da nije otišao u kafanu sa društvom. Saopštila sam im da će sutra jesti ostatke od današnjeg ručka, da ću kuvati za tri dana, a do tad neka se snađu. Gledali su me u čudu, ali nisu komentarisali - dodala je ona.
Shutterstock
Kako priznaje rešila je da odaberem život umesto forme, trenutak umesto plana, sebe umesto perfekcije, da ne daje više ni pet para šta će joj reći svekrva, mama, komšinica...
- I znaš šta? Svet se nije raspao. Krevet ostane nenamešten. Stignem negde i pet minuta kasnije. I danima sam i dalje umorna, ali onda legnem popodne i spavam dva sata bez griže savesti. Dok sam ja pokušavala da sve bude savršeno život je prolazio pored mene. A, muž? Postao je sumnjičav, stalno me ispituje gde idem i s kim, ali je ostavio ljubavnicu. Barem sam tako čula - zaključila je Nina.
Komentari (0)