Bilo da radite u kancelariji ilikod kuće od devet do pet, provodite vreme u prevozu ili se opuštate na kauču listajući društvene mreže, činjenica je da se sve manje krećemo. Zapravo, danas se sedi više nego ikada u istoriji, a to može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
- Dugotrajno sedenje može izazvati čitav niz problema, od gojenja, osteoporoze, anksioznosti i depresije, do dijabetesa, bolesti srca, pa čak i duboke venske tromboze - kaže dr Aleks Mafdali, specijalista sportske medicine.
Možete izgubiti fleksibilnost i snagu
Kažu da "što se ne koristi – propada", i to je potpuno tačno kada je reč o telu. Kada ceo dan sedite, mišići i zglobovi ostaju neaktivni, pa vremenom gube snagu i fleksibilnost.
Neka istraživanja čak pokazuju da dugo sedenje može dovesti do ukočenosti leđnih mišića.
Možete razviti loše držanje tela
Dugotrajno sedenje opterećuje mišiće i zglobove, naročito leđa, što može dovesti do lošeg držanja. Kako vreme prolazi, glava, vrat i ramena počinju prirodno da se naginju napred, što opterećuje kičmu.
Ovo ne samo da uzrokuje bol, već i slabi mišiće i tetive koje više ne funkcionišu kako treba. Kada telo mora dodatno da kompenzuje, troši više energije i stvara još veći disbalans.
Možda vas zanima…
- Nedostatak aktivnosti dovodi do nesposobnosti da održimo uspravno držanje, dok forsiranje nekih mišića uzrokuje pomeranje glave unapred i zaobljavanje ramena. Loše držanje može izazvati ozbiljne posledice, od bolova u leđima i vratu, do promena u strukturi kostiju kao što su kifoza, problemi sa kičmom i artritis - objašnjava dr Mafdali za Šejp (Shape).
Loše držanje može imati i šire posledice po zdravlje, nastaju problemi sa spavanjem, glavobolje, zatvor i usporena probava, loša cirkulacija.
Povećava se rizik od hroničnih bolesti
Kada telo dugo ostaje u sedećem položaju, mišići ne regulišu nivo šećera u krvi i holesterola. To vodi ka hroničnim upalama, koje su povezane sa brojnim bolestima kao što su gojaznost, dijabetes, srčane bolesti, pa čak i pojedini oblici raka.
shutterstock.com/Lee Charlie
Dugo sedenje povećava i verovatnoću gojenja. Istraživanja pokazuju da gojazne osobe u proseku sede oko dva sata dnevno više nego osobe normalne težine. Uz to, sedelački način života povezuje se sa 112 odsto većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
Može izazvati promene u metabolizmu
Sedelački način života ne utiče samo na kosti i mišiće – on remeti i rad metabolizma.
- Dugo sedenje, kao i generalni nedostatak fizičke aktivnosti, poznato je po tome što remeti metabolizam glukoze i skladištenje energije - objašnjava Vanesa Rizeto, dijetetičarka.
To može da oteža regulaciju šećera u krvi i krvnog pritiska, a takođe može da oslabi i vaše kosti.
Metabolizam ima ključnu ulogu u održavanju osnovnih funkcija organizma. Svakog dana vam je potreban određeni broj kalorija, ali kada ih telo ne sagoreva efikasno, višak masti se skladišti na različitim mestima. To može dovesti do insulinske rezistencije, što znači da će telu biti potrebno više insulina da bi glukoza ušla u ćelije. A što je više insulina u krvotoku, to je veća verovatnoća da ćete se ugojiti, jer insulin je hormon koji podstiče skladištenje masti.
Može uticati na mentalno zdravlje
Iako je opuštanje posle napornog dana korisno, previše sedenja direktno je povezano sa problemima mentalnog zdravlja. Studija iz 2023. godine pokazala je da sedelački način života, odnosno sedenje duže od osam sati dnevno, povećava rizik od razvoja depresije, dok je druga studija pokazala da isto toliko sedenja može doprineti razvoju anksioznosti.
shutterstock.com/fizkes
- Kada ste fizički aktivni, vaš mozak oslobađa serotonin, hormon koji pozitivno utiče na raspoloženje.Manje kretanja znači manje serotonina, što može doprineti osećaju depresije. Takođe, kada provodite više vremena u zatvorenom prostoru, izloženi ste manjoj količini sunčeve svetlosti, a poznato je da sunce stimuliše lučenje serotonina u mozgu - kaže Rizeto.
Kako ublažiti posledice sedenja
Sve navedeno zvuči prilično obeshrabrujuće. Ali dobra vest je da možete neutralisati mnoge od ovih negativnih efekata. Ovakve posledice možete da sprečite ili ublažite ukoliko nađete vremena da se više krećete. Evo šta savetuju stručnjaci:
- Krećite se, čak i samo nekoliko minuta: Istraživanja su pokazala da 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, tru do pet puta nedeljno, može značajno ublažiti simptome depresije i anksioznosti, pomoći pri mršavljenju, poboljšati san i smanjiti rizik od hroničnih bolesti.
- Ako nemate vremena za pola sata vežbanja, pokušajte da tokom dana ubacite nekoliko desetominutnih šetnji ili istezanja. Možete čak postaviti pokretnu traku ispod radnog stola kako biste nakupljali korake dok radite.
- Sedite uspravno: Obratite pažnju na svoje držanje, bilo da ste na poslu, vozite, šetate, gledate televiziju ili čak spavate.Dok sedite, potrudite se da vam stopala budu ravno na podu, a kolena u ravni sa kukovima. Razmislite o korišćenju lumbalne potpore, oslonca za stopala ili čak stajaćeg stola.
- Izađite napolje: Kako biste ublažili negativne efekte sedenja na mentalno zdravlje, na početku svakog sata napravite kratku pauzu i izađete napolje, barem na pet do 10 minuta.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)