Svako od nas povremeno oseća anksioznost, i to je normalan deo života, ali za osobe koje pate od anksioznih poremećaja, osećaj intenzivne, prekomerne i stalne brige i straha o svakodnevnim situacijama postaje svakodnevica.
Ovi poremećaji često uključuju ponavljajuće epizode iznenadnih osećaja intenzivne anksioznosti i straha, poznate kao napadi panike, koji dostižu vrhunac u roku od nekoliko minuta. Ova osećanja mogu značajno da ometaju svakodnevne aktivnosti i teško ih je kontrolisati.
Simptomi anksioznosti:
- osećaj nervoze ili napetosti
- jako osećanje panike, straha ili propasti
- pojačan broj otkucaja srca
- hiperventilacija
- znojenje
- drhtavica
- osećaj umora ili slabosti
- problemi sa koncentracijom
- problemi sa spavanjem
- nervoza u stomaku i problemi sa varenjem
- ne možete da kontrolišete zabrinutost
- imate nagon da izbegavate stvari koje izazivaju anksioznost
Vrste anksioznih poremećaja
Postoji više vrsta anksioznih poremećaja. Agorafobija je jedan od njih, gde se osoba plaši otvorenog prostora, odnosno, određenih mesta ili situacija koje bi mogle da izazovu paniku.
Shutterstock/evrymmnt
Poremećaj anksioznosti uzrokovan medicinskim stanjima uključuje simptome intenzivne anksioznosti koji su direktno povezani sa fizičkim problemima.
Generalizovani anksiozni poremećaj karakteriše prekomerna briga i anksioznost o svakodnevnim aktivnostima, dok se panični poremećaj manifestuje ponovljenim napadima panike.
Možda vas zanima…
Specijalni poremećaji i njihova obeležja
Selektivni mutizam je poremećaj kod dece koji se manifestuje kao dosledno neizgovaranje reči u određenim situacijama, poput škole. Poremećaj anksioznosti usled separacije se javlja kod dece i karakteriše ga prekomerna anksioznost u vezi sa odvojenjem od roditelja.
Društveni anksiozni poremećaj, poznat i kao socijalna fobija, obuhvata visoke nivoe anksioznosti i izbegavanje društvenih situacija zbog straha od negativne procene od strane drugih, navodi Mayo Clinic.
Važno je napomenuti da, bez obzira na oblik anksioznosti koji osoba doživljava, tretman može značajno pomoći. Razumevanje simptoma i različitih tipova anksioznih poremećaja može biti prvi korak ka traženju pomoći i unapređenju kvaliteta života. Anksioznost je složena, ali uz pravu podršku i tretman, moguće je prevazići izazove koje ona donosi.
Schutterstock
Na žalost, ne postoji magični lek za anksioznost.
Kao privremeno rešenje, psiholog Ajme Daramus predlaže pravilo 3-3-3.
- Ovde se faktički radi o skretanju pažnje sa anksioznosti na druga čula - navodi Daramus.
Kako funkcioniše pravilo 3-3-3:
- primetite tri stvari oko sebe
- identifikujte tri zvuka koja čujete
- pomerite tri mesta na vašem telu
Kada gledate stvari oko sebe obratite pažnju na boju i druge detelje - na ovaj način pažnju sa unutrašnje anksioznosti prebacujete na svoje okruženje.
Kada slušate zvukove, oni mogu da budu bučni poput automobilske sirene ili prigušeni, kao zujanje klima uređaja.
Pomerajte ramena, ruke ili prosto istegnite vrat - obratite pažnju na to kako će vaše telo reagovati na bilo koji od ovih pokreta.
- Najbolja stvar u vezi sa ovim pravilom je što ga možete primeniti na bilo kojem mestu. Takođe, možete da ga ponovite i više puta. sve dok ne dobijete efekat koji ste tražili, piše Verywellmind.
Komentari (0)