Rak želuca predstavlja zloćudnu bolest koja nastaje kada se normalne ćelije u sluzokoži želuca počnu nekontrolisano umnožavati, formirajući tumor. Ova bolest se obično razvija tiho i postepeno, često tokom više godina, pre nego što se pojave prvi primetni simptomi.
Statistika pokazuje da se karcinom želuca dvostruko češće dijagnostikuje kod muškaraca nego kod žena, najčešće između 50. i 70. godine. Može se razviti u bilo kom delu želuca i ima sposobnost da se širi na okolne limfne čvorove, kao i na udaljene organe poput jetre, pluća, kostiju, a kod žena i na jajnike.
Prema vrsti ćelija iz kojih nastaje, rak želuca se deli na više podtipova, ali adenokarcinom je ubedljivo najčešći. Ova vrsta maligniteta potiče iz žlezdanih ćelija koje oblažu unutrašnje zidove želuca, i čini čak 95 odsto svih slučajeva raka želuca. Prepoznavanje tipa karcinoma ključno je za postavljanje tačne dijagnoze i odabir adekvatne terapije.
S obzirom na to da se simptomi mogu javiti kasno, rano otkrivanje raka želuca je od presudnog značaja za uspešnije lečenje i bolju prognozu bolesti.
Rak želuca ima nespecifične simptome.
- Čovek može da oseti simptome gornje dispepsije. Oni su inače prisutni u populaciji, ali se najčešće pogrešno tumače kao "poremećaj varenja". Međutim, oni ne moraju da znače da je uvek u pitanju maligna bolest. Često dolazi i do osećaja rane zasićenosti, bolova u trbuhu nakon jela, mučnine i nagona na povraćanje, gasova i nadimanja, uz gorušicu. To jesu simptomi koji, jasno, imaju veze sa želucem i njegovim radom, ali su i nešto što gotovo svako od nas oseti u nekom trenutku. Nespecifični su za najveći broj ljudi u smislu momentalne sumnje na postojanje maligniteta i odlazak lekaru, a iza njih već može da stoji upravo ova vrsta maligniteta - naglašava prof. dr Tarabar, gastroenterolog i onkolog za Ekliniku.
Shutterstock/George Rudy
Kako ističe prof. dr Dino Tarabar, osoba koja duže vreme ima pomenute simptome, posebno ako se oni često ponavljaju, trebalo bi bez odlaganja da potraži lekarsku pomoć. Ukoliko se uz te tegobe jave i problemi sa gutanjem, hronični umor usled anemije, slab apetit i primetan gubitak telesne mase, postoji mogućnost da je bolest već uznapredovala. U tim slučajevima, gastroskopija može potvrditi postojanje maligniteta.
- Dodatne hitne indikacije su i crna ili katranasta stolica, kao i povraćanje krvi. Dijagnostička metoda koju je neophodno odmah uraditi je gastroskopija. To naročito važi za osobe starije od 45 godina. Uz endoskopski pregled, uzima se i uzorak tkiva. Patohistološki nalaz potvrđuje da li se radi o karcinomu, a sledeći korak u lečenju je procena operabilnosti u odnosu na lokaciju i stadijum. U cilju sagledavanja proširenosti bolesti radi se skener abdomena. Upravo to određuje i planiranje daljeg toka lečenja - objašnjava doktor.
A evo kada je rak želuca moguće lečiti operacijom, a kada hemioterapijom.
- Uz odstranjivanje dela želuca uklanjanju se i regionalne limfne žlezde. Njih je, za dovoljnu procenu proširenosti tumora neophodno odstraniti minimum 25. Nakon patohistološke analize ovih uzoraka, donosi se odluka o tome da li će se primeniti i postoperativna hemioterapija. Nakon patohistološke analize ovih uzoraka, donosi se odluka o tome da li će se primeniti i hemioterapija. Tako se leče svi pacijenti kod kojih se pokazalo da i da u limfnim čvorovima ima malignih ćelija. Kako, nažalost, i dalje veliki broj pacijenata za dijagnozu saznaje u slučaju metastatskog raka želuca, u njihovom slučaju je moguće primeniti samo hemioterapiju. Napredak u kvalitetu i produžavanju života desio se primenom biološke terapije. Ona se onda daje u kombinaciji sa citostaticima - objašnjava prof. dr Dino Tarabar.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)