U poslednjih nekoliko decenija, ultra prerađena hrana postala je sveprisutna u svakodnevnoj ishrani mnogih ljudi širom sveta, posebno u razvijenim zemljama. Njena dostupnost, dug vek trajanja i prijatan ukus čine je primamljivom opcijom u užurbanom načinu života. Međutim, nova naučna saznanja sve jasnije ukazuju na to da ovakva hrana može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Najnoviji izveštaj objavljen u časopisu Prirodni pregledi Endokrinologije (Nature Reviews Endocrinology) sumira postojeće naučne dokaze i zaključuje da ultra prerađena hrana ima direktnu vezu sa gojaznošću i razvojem hroničnih bolesti.
Ultra prerađena hrana (UPF) obuhvata proizvode koji su prošli brojne tehnološke procese, sadrže dodatke poput emulgatora, konzervansa, veštačkih zaslađivača i aroma, a često su bogati šećerom, mastima i solju. U tu grupu spadaju proizvodi poput čipsa, gaziranih pića, industrijskih kolača i gotovih obroka.
Shutterstock/AlexeiLogvinovich
Stručnjaci navode da su ove namirnice osmišljene tako da izazivaju prejedanje jer utiču na sistem za varenje i sposobnost mozga da registruje sitost. Istovremeno, remete ravnotežu crevne mikrobiote, zajednice korisnih bakterija koje igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja.
Kako ultra prerađena hrana utiče na organizam
Naučnici koji su sproveli analizu naglašavaju da ovakva hrana ne samo da doprinosi prevelikom unosu kalorija, već i menja način na koji telo apsorbuje hranljive materije. Uz to, aditivi koje sadrži mogu da oštete zaštitni sloj creva, što omogućava štetnim bakterijama da prodru u krvotok i izazovu hronične upale, faktor rizika za mnoge bolesti.
Ultra prerađena hrana je energetski gusta, što znači da sadrži mnogo kalorija u maloj količini. To se postiže uklanjanjem vode i vlakana kako bi se produžila trajnost i poboljšala tekstura proizvoda. Posledica toga je da ovakva hrana, iako kalorična, ne pruža dugotrajan osećaj sitosti, što vodi ka prejedanju i gojenju. Nutricionisti upozoravaju da UPF proizvodi često zamenjuju zdrave, prirodne namirnice u ishrani, dodatno povećavajući rizik od bolesti.
Možda vas zanima…
Zdravstveni rizici
Ranija istraživanja već su povezivala unos ultra prerađene hrane sa povećanim rizikom od bolesti srca, dijabetesa tipa 2, raka i kognitivnog opadanja. Jedna studija iz aprila pokazala je da se sa ovom vrstom hrane može dovesti u vezu preko 120.000 preventabilnih smrti godišnje u SAD.
Shutterstock/i viewfinder
Dr. Mir Ali, specijalista za gojaznost, navodi da UPF proizvodi dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem zbog visokog sadržaja konzervansa i soli.
Profesorka Laura Šmit ističe da ovi proizvodi oštećuju i na ćelijskom nivou, posebno kroz negativan uticaj na crevnu mikrofloru i izazivanje sistemske upale.
Gojaznost i njen uticaj na zdravlje
Gojaznost, čija je učestalost sve veća , sa preko 41,9 odsto odraslih u SAD koji su klasifikovani kao gojazni, nosi niz ozbiljnih zdravstvenih posledica.
Shutterstock/Lee Charlie
Nove definicije gojaznosti, koje uključuju dodatne parametre osim BMI (indeksa telesne mase), sugerišu da bi broj gojaznih mogao biti još veći.
Među zdravstvenim rizicima povezanim sa gojaznošću su:
- dijabetes
- bolesti srca
- moždani udar
- povišen pritisak
- apneja tokom spavanja
- bolesti jetre,
- određene vrste raka i komplikacije tokom trudnoće.
Posebno zabrinjavajuće je nakupljanje visceralne (trbušne) masti, koje je povezano sa hroničnim zapaljenskim stanjima i povećanim rizikom od metaboličkih poremećaja.
Kako smanjiti unos ultra prerađene hrane
Prelazak na zdraviju ishranu može biti izazovan, s obzirom na to da UPF dominira policama svih prodavnica. Ove namirnice su praktične, brzo se pripremaju i imaju dug rok trajanja. Zbog dodataka, imaju prijatan ukus koji često dovodi do zavisnosti od ukusa i navike.
Stručnjaci savetuju sledeće korake:
- kupujte na obodima prodavnica, gde se nalaze sveže voće, povrće i meso.
- čitajte deklaracije, što manje sastojaka i manje nepoznatih termina, to bolje.
- kuvajte kod kuće koristeći osnovne, neprerađene sastojke.
- postepeno smanjujte unos UPF-a, umesto da ih naglo eliminišete.
- pojedite na primer bananu umesto industrijske energetske pločice, ili koristite integralni hleb umesto belog.
Nutricionistkinja Kristin Kirkpatrick predlaže da ljudi prvo obrate pažnju na učestalost konzumiranja ovih namirnica.
- Ako obožavate brzu hranu, pokušajte da je ograničite na jednom mesečno – i to može značajno da doprinese boljem zdravlju - kaže Kristin Kirkpatrick.
Shutterstock/Viktoriia Hnatiuk
Ultra prerađena hrana jeste tehnološki i industrijski odgovor na probleme nestašice i kvarljivosti namirnica iz prošlosti, ali je u savremenom kontekstu postala pretnja po javno zdravlje. Novi nalazi još jednom potvrđuju da je uravnotežena, prirodna ishrana ključna za prevenciju gojaznosti i hroničnih bolesti. Edukacija, zakonodavne mere i individualne promene u navikama ishrane neophodne su kako bi se poboljšala ishrana i očuvalo zdravlje budućih generacija.
Komentari (0)