Godinama slušamo savete kako treba izbegavati prekomeran unos soli, koji može da dovede do visokog krvnog pritisaka, zadržavanja tečnosti i brojnih drugih problema često idu ruku podruku s prekomernim soljenjem hrane. Ipak, istina je, kao i uvek, malo složenija. U nekim slučajevima, so ne samo da nije štetna već može biti spas za vaše telo i mozak!
Na guboitak soli u organizmu posebno treba obratiti pažnju tokom verelih letnjih dana, kad usled vrućine svi pijemo više vode nego inače što može dovesti do smanjenja natrijuma u organizmu.
Nedostatak soli u organizmu, poznat i kao hiponatrijemija, znači da je nivo natrijuma u krvi ispod normalnog. Natrijum je ključan elektrolit, koji pomaže u regulisanju količine vode u i oko ćelija, ali i u normalnom funkcionisanju mišića i nervnog sistema. Kada ga nema dovoljno, to može izazvati niz neprijatnih i potencijalno opasnih simptoma.
Pixabay.com
Najčešći simptomi nedostatka soli u organizmu su:
- Neurološki simptomi - zbunjenost i dezorijentacija, glavobolja, vrtoglavica, zamagljen vid, usporene reakcije i slaba koncentracija, promene ponašanja ili razdražljivost
- Mišićni i telesni simptomi - umor i opšta slabost, grčevi u mišićima, mučnina ili povraćanje, nesvestica (posebno kod naglog ustajanja) otečenost (zadržavanje vode usled loše ravnoteže elektrolita)
- Kardiovaskularni simptomi - nizak krvni pritisak, ubrzan ili nepravilan rad srca, gubitak svesti (u težim slučajevima)
- Teška hiponatrijemija (hitno stanje) - grčenje mišića i konvulzije, gubitak koordinacije, halucinacije, koma, smrt (u ekstremnim slučajevima)
U najvećem riziku za manjak soli u organizmu su osobe koje piju preterane količine vode bez elektrolita (sportisti na maratonima) ljudi koji uzimaju diuretike, osobe sa bolestima bubrega, jetre ili srca, stariji ljudi, kao i pacijenti koji imaju endokrine poremećaje (insuficijenciju nadbubrežne žlezde).
Možda vas zanima…
Kod osoba koje pate od nefropatije, bolesti bubrega koja utiče na sposobnost tela da zadrži natrijum, može doći do njegovog prekomernog gubitka putem urina. To dovodi do pada nivoa soli u telu i do simptoma sličnih hiponatrijemiji. U ovakvim slučajevima, so prestaje da bude neprijatelj i postaje terapijski alat. Naravno, važno je da ništa ne preduzimate na svoju ruku već da unos soli regulišete u dogovoru sa nefrologom.
Kako naglašavaju lekari ne povećavajte unos soli na svoju ruku, posebno ako imate problema sa pritiskom, bubrezima ili ste na terapiji već isključivo nakon konsultacije lekara i provere nivoa natrijuma u u krvi.
Shutterstock/mmpixel91
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) maksimalni dnevni unos soli je oko 5 grama odnosno oko 1 puna kašičica. Oprez se savetuje osobama sa povišenim krvnim pritiskom, pacijentima sa bolestima srca, bubrega ili jetre, kao i starijima koji ne bi trebalo da unose više od 3,8 g soli dnevno.
Međutim, ne treba zaboraviti da da često so u organizam unosimo, a da toga nismo ni svesni kroz brzu ili prerađenu hranu. Tako recimo jedno parče pice ima između 700 i 900 mg natrijuma, kifla sa sirom čak 600 mg, dok supa iz kesice sadrži neverovatnih 1500 mg soli!
BONUS VIDEO:
Komentari (0)