Tokom letnjih meseci, voće i povrće postaju nezaobilazne namirnice u našoj ishrani. Dr Veroslava Stanković, specijalista za ishranu, naglašava važnost konzumacije ovih namirnica upravo u ovom periodu, kada su one najsočnije i najukusnije. Pored toga, vrućine nas često teraju na osveženje, a sveže voće i povrće su idealni izbor.
Voće i povrće su bogati izvor vitamina, minerala i vlakana, što ih čini izuzetno korisnim za naše zdravlje. Vlakna pomažu u održavanju probave, dok vitamini i minerali jačaju naš imunitet. Međutim, dr Stanković upozorava da, iako su ovo prirodni "slatkiši", ne bi trebalo preterivati u njihovoj konzumaciji. Naime, voće sadrži prirodne šećere, koji, ako se unose u prekomernim količinama, mogu dovesti do raznih zdravstvenih problema.
Zanimljivo je napomenuti da neka voća sadrže više šećera od drugih. Ovo je važno imati na umu prilikom planiranja ishrane, kako bismo izbegli unos viška kalorija. Na primer, voće poput grožđa i banana sadrži veće količine šećera, dok su jabuke i citrusi manje slatki. Dr Stanković savetuje da obratimo pažnju na vrstu voća koje konzumiramo, kako bismo izbalansirali našu ishranu.
Pored voća i povrća, dr Stanković se osvrće i na važnost hidratacije tokom letnjih meseci. Iako je česmovača često dostupna i uverava nas u svoju sigurnost, ona ne bi trebala biti jedini izvor tečnosti. Preporučuje se i konzumacija prirodnih sokova, čajeva i mineralnih voda, koji dodatno pomažu u održavanju optimalne hidratacije.
- Oko 200 grama voća dnevno je sasvim dovoljno, tom količinom se unosi dovoljna količina svih mineralnih materija koje su nam potrebne i dijetnih vlakana. Ako govorimo o sokovima, sveže ceđenim, to je količina od 120 do 150 mililitara dnevno, ne više. Povrće minimum 400 grama odnosno četiri porcije. Povrće nema šećera, ima mineralnih materija, dijetnih vlakana koja su nam neophodna za zdravlje čitavog organizm - rekla je u Jutarnjem programu RTS-a specijalista ishrane dr Veroslava Stanković.
shutterstock.com/Evgenia Tuzinska
Otkrila je posledice preteranog unosa voća.
- Ukoliko je duži vremenski interval tokom kojeg unosite veću količinu može doći do promene glikoregulacije, odnosno do porasta glikemije, a samim tim može tokom vremena da dovede do pojave gojaznosti, hiperinsulinemije i dijabetesa tipa 2 - zaključila je ona.
Ona je ispričala i koje voće sadrži najviše šećera.
- Šljiva i grožđe sadrže najviše šećera, ne uzima se džabe grožđani šećer. Što se tiče lubenice i dinje, neverovatno je da lubenica ima veći glikemijski indeks od dinje, a dinja je naizgled slađa, ali opet ima manju količinu vode od lubenice, tako da je možda preporuka dinja koja ima i veću nutritivnu vrednost u odnosu na lubenicu - posavetovala je ona.
Specijalista ishrane je objasnila i koje voće je teže za varenje i zašto.
- Šljive i kruške spadaju u voće koje je teže za varenje zato što imaju veću količinu dijetnih vlakana. Inače je to izuzetno zdravo voće. Što se tiče kajsije, breskve, oboje su obojeno voće koje ima veliku količinu beta karotena i ostalih fitonutrijenata koji imaju antioksidativnu ulogu. Ne bih zaobišla kupinu, jagoda je već prošla, malina, sve to bobičasto voće koje je prebogato fitonutrijentima, pomaže u borbi protiv karcionoma, slobodnih radikala, za podizanje imuniteta - rekla je dr Veroslava.
freepik
Dr Stankovića ističe da je izuzetno važno da unosimo dva i po do tri litra vode dnevno tokom cele godine, a leti i više ukoliko je povećana fizička aktivnost.
Međutim, ona savetuje da ne pijemo uvek samo vodu sa česme.
- Ne treba stalno piti vodu sa česme, nego ponekad i onu mineralnu jer u toku letnjih meseci gubimo veću količinu elektrolita, natrijuma i kalijuma, i to možemo da unesemo putem te vode ukoliko ne unosimo neke supice, čorbice. Što se tiče voća, lubenica je voće koje sadrži najviše vode, kod povrća je to krastavac i paradajz, ali krastavac može da nam nadoknadi vodu i smanji žeđ u kratkom vremenskom intervalu - zaključila je doktorka.
Specijalista za ishranu je na kraju objasnila i da li nam i koliko hladne namirnice pomažu da se rashladimo i šta je najviše pomaže po velikim vrućinama.
- Preterano hladne namirnice ne hlade organizam. Tu imamo fiziološki efekat, kad unesemo hladnu hranu naš organizam se trudi da poveća našu telesnu temperaturu, pa onda dolazi do zagrevanja. Međutim, ne možemo te namirnice ni da držimo na sobnoj temperaturi jer je prilično visoka, dovodi do razvoja bakterija. Znači, prohlađene namirnice su idealne za ove vremenske intervale, naročito mogu da rashlade mlečni proizvodi, jogurt, kefir, kiselo mleko, pa čak ponekad i slatko mleko - rekla je dr Veroslava Stanković.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)