Tajna dugovečnosti možda se krije u izvoru mladosti imunog sistema, ali dolazi sa cenom! Ako želite da dočekate 100. rođendan odgovor se možda nalazi u vašem imunom sistemu.
Naime, kod pojedinih ljudi starijih od 60 godina otkrivene su specijalizovane bele krvne ćelije koje vraćaju snagu i mišićnu masu. Američki naučnici otkrili su da ove ćelije, poznate kao "stem lajk Ti" (stem-like T) ćelije, mogu imunom sistemu dati mladalačke sposobnosti.
Međutim, istraživači su takođe otkrili da oni koji imaju ove ćelije lakše mogu širiti bolesti. Štaviše, kod njih je češće prisutna autoimunost, stanje u kome imuni sistem greškom napada zdrava tkiva i organe umesto da ih štiti.
oneinchpunch/Shutterstock
Dr Kornelija Vajand, reumatolog i ekspert za funkciju imunih ćelija na klinici Mejo u Minesoti, rekla je ono što je zapazila tokom istraživanja.
- Uočili smo da ovi pacijenti imaju izuzetno mlad imuni sistem, iako su u 60-im i 70-im godinama. Ali cena za to je autoimunost - rekla je dr Kornelija Vajand.
Imunolog dr Jorg Goronci, takođe sa klinike Mejo, takođe je podsetio na "cenu mladalačkog imuniteta".
Možda vas zanima…
- Suprotno onome što biste pomislili, postoje i prednosti kada imuni sistem stari zajedno sa telom. Moramo da uzmemo u obzir cenu mladalačkog imuniteta, a to je autoimuna bolest - objasnio je imunolog, dr Jorg Goronci.
Perfect Wave/Shutterstock
U studiji su naučnici pratili više od 100 starijih pacijenata koji su dolazili u kliniku Mejo na lečenje gigantocelijskog arteritisa, autoimune bolesti koja pogađa arterije, uključujući i aortu. Otkrili su da se "stem lajk Ti" (stem-like T) ćelije nalaze u obolelom tkivu tih pacijenata, kao i da kontrolni mehanizmi imunog sistema ne funkcionišu ispravno.
Naučnici sada rade na razvoju novih dijagnostičkih testova koji će pomoći da se pronađu pacijenti i zdravi pojedinci sa velikim brojem ovih imunih ćelija, jer oni mogu biti podložni autoimunim bolestima kasnije u životu.
Prošle godine istraživanja su pokazala da će se životni vek širom sveta do 2050. produžiti za skoro pet godina, prosečan muškarac živeće oko 76, a žena preko 80 godina. Globalni prosek će porasti na oko 78,1 godinu. Razlog su javnozdravstvene mere koje smanjuju smrtnost od kardiovaskularnih, nutritivnih i infekcija kod majki i novorođenčadi.
Shutterstock/Halfpoint
Najstarija živa osoba na svetu trenutno je Etel Kateram iz Sanderlenda, rođena 21. avgusta 1909. godine, koja ima 115 godina. Rekorderka je ipak bila Žana Lujz Kalman iz Francuske, koja je živela neverovatnih 122 godine i 164 dana.
Stručnjaci koji proučavaju stogodišnjake se slažu. Aktivnost, vera, ljubav, društvo i osećaj svrhe čine osnovu takozvanih "plavih zona" delova sveta gde ljudi najčešće dožive 100 godina.
Čak i jednostavna fizička aktivnost, poput svakodnevne šetnje, dokazano produžava život. Druženje i bliske veze takođe pozitivno utiču na dužinu života, jer, kako pokazuju brojna istraživanja, usamljenost je otrovna za telo i dušu, piše Dejli Mejl (Daily Mail).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)