Stres, hronične bolesti i neuredan način života, uništavaju zdravlje i često se nalaze među glavnim uzročnicima moždanog udara. Simptomi šloga su često prikriveni i zato je veoma važno da se primete na vreme jer ovde svako oklevanje ili kašnjenje sa reakcijom, može da bude kobno.
Stručnjaci upozoravaju da postoje simptomi na koje treba obratiti posebnu pažnju.
- Simptomi moždanog udara su veoma karakteristični i uvek zahvataju ili najčešće zahvataju jednu stranu tela, odnosno lica i ruke i noge. Znači, ukoliko se iskrivi lice s jedne strane, ukoliko ruka s jedne strane ne može da se podigne ili pada brže od druge, ukoliko je noga slaba... Naravno, samim tim se i hod poremeti, i ukoliko je govor poremećen na bilo koji način, to je skoro izvesno da se radi o moždanom udaru - upozoravaju lekari.
Frank and Helena / ImageSource / Profimedia
Rano prepoznavanje simptoma moždanog udara je ključ uspešnog lečenja, a osim gorenavedenih, znaci šloga mogu da budu i vrtoglavice, nemogućnost hoda, poremećaj vida, duple slike. Isto tako, prolazni gubitak vida na jednom oku jeste simptom prolaznog moždanog udara. Inače, svi ovi simptomi mogu biti prolazni jer ljudi mogu da ih osete trenutne i da se oni potom povuku za 15 do 30 minuta.
Prva tri sata su najbitnija.
- Ljudi često ignorišu ovakve simptome i ne idu kod lekara i to je prolazni moždani udar ili urgentno stanje u medicini, pogotovu za pacijente koji su već u riziku - ako imaju povišen krvni pritisak, ako imaju šećernu bolest, ako puše, ako imaju povišen holesterol ili imaju poremećaj srčanog ritma, oni su već u velikom riziku da im se već istog dana ponovi moždani udar, ali u mnogo ozbiljnijem obliku. Tako da, ni prolazni simptomi ne treba da se zanemaruju. Dobiti pacijenta na vreme, prvog sata, drugog, trećeg - govorio je dr Milan Savić koji je godinama radio na Institutu "Sveti Sava" u Beogradu.
Možda vas zanima…
shutterstock.com
Kako da sprečite moždani udar?
- Tu su stvari poprilično jednostavne. Rascep zida krvnog suda jeste jedan od uzroka, i sad u taj rascep ulazi krv koja tu normalno prolazi. To se događa prilikom neke trzajne povrede vrata u saobraćajnom udesu ili prilikom nestručne manipulacije kiropraktičara. Znači, to nije tako redak slučaj. To obično budu neprepoznate povrede, koje se uoče tek kad daju simptome. Jer, krv mora da uđe u taj rascep, pa da polako zatvara taj zid krvnog suda dok ne dođe do simptoma. Ali, da kažemo, nije to glavni uzrok moždanog udara. To se dešava češće kod mlađih ljudi - upozoravao je dr Savić.
Shutterstock
Kako je govorio, većina pacijenata starija je od 65 godina, iako se, nažalost, granica pomera ka četvrtoj i petoj deceniji.
- A od 8 od 10 naših pacijenata, koji dobiju moždani udar, imaju visok krvni pritisak. Polovina od njih ne leči taj krvni pritisak, a samo korekcija krvnog pritiska lekovima smanjuje rizik od moždanog udara. Drugi značajan faktor jeste poremećaj srčanog ritma. Skoro svaki peti pacijent ima poremećaj srčanog ritma, neprepoznat. Svaka pojedinačna korekcija, povećana fizička aktivnost, smanjenje gojaznosti, prestanak pušenja, kontrola kvnog pritiska dovodi do smanjenja rizika od moždanog udara i to je najbolji način - zaključio je doktor Savić u emisiji "RTS Ordinacija".
Podsetimo, taj naš čuveni stručnjak preminuo je 2022. godine.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)