Iako rasprava o tome da li treba pomerati vreme dva puta godišnje traje decenijama, nas ponovo u noći između 25. i 26. oktobra čeka vraćanje sata, s tri na dva sata ujutru, jedan sat unazad. Na taj način se vraćamo na standardno, zimsko, računanje vremena.
Na prvu loptu većina ljudi će se obradovati što će spavati jedan sat duže, ali naučnici upozoravaju da loši efekti promene vremena odavno nadmašuju koristi.
Pomeranje sata dva puta godišnje remeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji upravlja ključnim telesnim funkcijama - od ciklusa spavanja i buđenja preko lučenja hormona i metabolizma do krvnog pritiska i rada srca.
Nedavno istraživanje naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Stanford pružilo je najuverljivije dokaze do sada o dugoročnoj štetnosti ove prakse. Kada se uporede tri scenarija - sadašnji sistem pomeranja sata, trajno letnje i trajno zimsko vreme - otkrili su da je upravo "duplo" pomeranje sata najgora opcija za naše zdravlje.
Shutterstock/Stock-Asso
Njihovi modeli, zasnovani na podacima američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pokazali su da bi ukidanje pomeranja sata i prelazak na trajno standardno (zimsko) vreme imalo pozitivne posledice. Procenjuje se da bi se samo u SAD time moglo sprečiti oko 300.000 moždanih udara i smanjiti broj gojaznih osoba za čak 2,6 miliona godišnje.
- Što ste više izloženi svetlosti u pogrešno vreme, vaš cirkadijalni sat je sve slabiji. To utiče na imuni sistem, nivo energije i druge aspekte zdravlja - upozorio je doktor Džejmi Zajcer, glavni autor studije.
Možda vas zanima…
Ovi dugoročni rizici nadovezuju se na već poznate kratkoročne posledice. Brojne ranije studije potvrdile su da u danima nakon prolećnog pomeranja sata raste broj srčanih udara, smrtonosnih saobraćajnih nesreća i povreda na radu, što se pripisuje gubitku sna i opštem umoru.
Ground Picture/Shutterstock
Zagovornici trajnog letnjeg vremena ističu prednosti dužih večeri, što omogućava više slobodnog vremena nakon posla i potencijalno smanjuje stopu kriminala.
S druge strane, naučna i medicinska struka gotovo jednoglasno podržava prelazak na trajno standardno, odnosno zimsko, vreme. Ključ je u jutarnjoj svetlosti.
- Generalno, traba nam više jutarnje i manje večernje svetlosti da bi naše telo ostalo dobro usklađeno s 24-satnim danom - objašnjava Zajcer.
Jutarnja svetlost je ključni signal koji naš unutrašnji sat resetuje i usklađuje sa spoljašnjim svetom.
U međuvremenu, više od 70 zemalja sveta, uključujući Rusiju, Tursku, Kinu, Japan i veći dio Afrike i Azije, već je odustalo od ovog, kako mnogi kažu, relikta prošlog veka, čija je prvobitna svrha bila ušteda energije, piše 24sata.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)