Svakih pet minuta jedna osoba u Britaniji bude hospitalizovana zbog posledica srčanog udara, dok je statistika u Srbiji podjednako poražavajuća. Naime, u našoj zemlji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt. Akutni infarkt miokarda karakteriše velika smrtnost - umire oko 30% bolesnika, a od tog procenta više od polovine pre nego što stigne u bolnicu. Ono što je, međutim, posebno zabrinjavajuće, jeste činjenica da čak 90 odsto pacijenata koji prežive srčani udar, nisu svesni glavnih znakova upozorenja na to opako, po život opasno stanje.
- Bolovi u grudima i nedostatak daha su dobro poznate crvene zastavice, ali je od vitalnog značaja paziti na manje poznate simptome, poput promene boje očiju i otečenih nogu - upozorio je britanski lekar opšte prakse, dr Bavini Šah.
Kako je naveo taj stručnjak, jedan znak je, pritom, posebno bizaran - zadebljanje i proširenje noktiju.
- To se dešava zato što oksigenisana krv ne stiže do prstiju, izazivajući prekomernu proizvodnju supstance koja ubrzava rast tkiva noktiju - objasnio je britanski lekar.
Takođe, relativno nepoznat je sivi prsten oko spoljne strane dužice, obojenog dela oka. Oko 45 odsto ljudi starijih od 40 godina ima ovaj masni oreol oko šarenice, što se povećava na oko 70 odsto ljudi starijih od 60 godina, pokazuju istraživanja. A njegovo prisustvo je povezano sa koronarnom bolešću srca - jer može ukazivati na to da je nivo holesterola - masne supstance koja blokira krvne sudove - previsok. Dr Šah, koji je lekar u LloidsPharmaci, upozorio je sve pacijente da paze i na oticanje nogu, stanje koje je u medicini poznato kao edem.
- Javlja se kada se tečnost nakuplja u tkivu - srce je preslabo da efikasno pumpa krv po telu, što dovodi do nakupljanja tečnosti u venama i tkivima nogu i stopala - naveo je Šah i ukazao na to da je ipak manje od polovine (svega 46 odsto) Britanaca svesno da je ovo simptom srčanih bolesti, pokazalo je istraživanje Lloids Pharmacija na 500 Britanaca.
Možda vas zanima…
Shutterstock
Prema vladinim podacima, oko 2 miliona ljudi u Britaniji ima dijagnozu nekog oblika srčane bolesti. Ali dobrotvorne organizacije procenjuju da još šest miliona ima nedijagnostikovan visok krvni pritisak - jedan od vodećih faktora rizika za moždani i srčani udar.
Bolest srca opisuje niz stanja koja utiču na srce i krvne sudove:
- Bol u grudima koji se oseća kao pritisak, stezanje ili težina u grudima može biti simptom srčanog udara (u pitanju je najprepoznatljiviji simptom sa 80 odsto anketiranih ljudi koji ga identifikuju kao glavni znak upozorenja)
- Kratkoća daha je drugi poznati simptom, za njega zna 77 odsto ljudi (Dr Šah je objasnio da ako srce ne pumpa dovoljno krvi kroz telo, tečnost se može nakupiti u plućima, što otežava disanje)
- Nepravilni srčani ritmovi takođe mogu biti pokazatelj srčanih oboljenja, kojih je 70 odsto ljudi bilo svesno (iako ovo možda nije direktno povezano sa infarktom, važno je proveriti kod lekara)
- Ekstremni umor koji iscrpljuje tokom svakodnevnih aktivnosti ili tokom blagih vežbi još je jedna crvena zastavica (nešto više od polovine (66 odsto) ispitanih ljudi znalo je da ovo može biti znak infarkta)
Dr Šah je naglasio da postoje faktori životnog stila koje svi treba da uzmemo u obzir da bismo sprečili bolest - a jedan jeste smanjenje masne hrane.
- Smanjenje unosa masti je efikasan način ne samo da smanjite rizik od koronarne bolesti srca, već i da pomognete u smanjenju krvnog pritiska i nivoa holesterola - istakao je on.
shutterstock.com
Preporučuje se ishrana bogata vlaknima i malo masti i treba da uključuje najmanje pet porcija voća i povrća, kao i integralne žitarice (ovas, raž i braon pirinač).
Savetuje se i ograničavanje unosa soli na ne više od 6 g dnevno i izbegavanje zasićenih masti, jer one mogu povećati nivo holesterola. Takođe, ako ostanete aktivni, možete smanjiti rizik od srčanih oboljenja do 35 odsto.
- Fizička aktivnost reguliše krvni pritisak i snižava holesterol, bilo da hodate, vozite bicikl, plivate ili pohađate časove fitnesa. Prestanak pušenja takođe može smanjiti rizik od bolesti. To je zato što pušenje oštećuje obloge arterija, uključujući koronarne arterije. Pored toga, hemikalija koja se zove akrolein ometa sposobnost tela da obradi holesterol, što dovodi do viših nivoa u krvotoku - upozorio je dr Šah.
Konzumiranje alkohola je takođe faktor rizika od srčanih oboljenja i dr Šah je rekao da redovno prelaženje granice od 14 jedinica nedeljno tokom 10 godina može povećati rizik od razvoja srčanih bolesti ili moždanog udara.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)