Novo istraživanje otkriva iznenađujuće rezultate koji se odnose na vezu između obrazovanja i dužine života nakon dijagnoze demencije. Iako bi mnogi pomislili da obrazovanje može da pomogne u prevenciji ili odlaganju pojave demencije, analiza 261 studije, uključujući 36 koje su proučavale obrazovni nivo, pokazuje da diplomirani studenti zapravo imaju veću verovatnoću da pate od brže progresije bolesti.
Studija sugeriše da ljudi sa višim obrazovanjem, koji imaju više kognitivnih rezervi, mogu duže funkcionisati bez očiglednih simptoma demencije, ali kada bolest naposletku postane prepoznatljiva, ona je obično već u naprednoj fazi, što smanjuje životni vek nakon dijagnoze. Ovi ljudi, sa više godina obrazovanja, često dobijaju dijagnozu kada je bolest već daleko uznapredovala, što znači da oboleli žive kraće u poređenju sa onima koji su niže obrazovani, ali su oboljenje primetili ranije.
Analizom 261 studije, istraživači su otkrili da se očekivani životni vek nakon dijagnoze demencije smanjuje za svaku dodatnu godinu obrazovanja.
shutterstock.com
U proseku, pacijenti preživljavaju 10,5 godina nakon dijagnoze, dok je svaka dodatna godina studiranja skratila preživljavanje za oko 2,5 meseca. To znači da bi osoba koja je završila osnovne studije sa 21 godinom mogla da preživi godinu dana manje od nekog ko je završio srednju školu.
Holandski istraživači iz Medicinskog centra Univerziteta Erazmus u Roterdamu nazivaju ovo "paradigmom kognitivne rezerve", gde ljudi sa višim obrazovnim nivoima mogu da funkcionišu duže, bez da pokažu jasne simptome bolesti. Ipak, kada ta kognitivna rezerva bude iscrpljena, bolest postaje prepoznatljiva i napreduje brže.
Alchajmerova bolest, koja je najčešći uzrok demencije, pogađa sve više ljudi širom sveta, a procene kažu da će više od milion Britanaca biti pogođeni ovim stanjem do sredine ovog veka. Iako trenutno nema lekova koji mogu da modifikuju bolest, istraživanja i razvoj novih tretmana donose nadu za budućnost u kojoj bi demencija mogla da bude lečena, pa čak i izlečena.
Možda vas zanima…
shutterstock.com
Za sada, stručnjaci savetuju ljude da održavaju mozak aktivnim kroz aktivnosti poput rešavanja zagonetki i drugih mentalnih izazova, jer to može pomoći u izgradnji kognitivnih rezervi, što može omogućiti da zadrže svoje sposobnosti duže, čak i u slučaju razvoja demencije.
Istraživanje Alchajmerove udruge u Velikoj Britaniji takođe naglašava važnost stalne mentalne aktivnosti u prevenciji demencije, navodeći da izazivanje mozga kroz svakodnevne intelektualne aktivnosti može smanjiti rizik od problema sa pamćenjem i razmišljanjem.
Iako su rezultati ovog istraživanja iznenađujući, oni podstiču na dublje razumevanje kako obrazovanje i kognitivne rezerve utiču na razvoj i napredovanje demencije, kao i na nužnost ranog prepoznavanja simptoma i pravovremenog lečenja.
Komentari (0)