Pas Amande i Dejnsa Tanera jedne noći je iznenada došao u njihovu sobu, skočio im na krevet i udarao ih šapom cvileći. Bilo je oko 5:30 ujutru u subotu i par se radovao da će konačno malo duže spavati. Ipak, tu ideju je pokvario njihov ljubimac Aksel koji je, kako im se isprva učinilo, bio energičan od ranog jutra. Takođe, njima se učinilo da čuju sina kako jede u kuhinji, ali nisu preterano obraćali pažnju na to, već su bili ubeđeni da ih ljubimac budi jer želi da ga izvedu napolje. Dejns je zato ustao, obukao se i krenuo po povodac.
Međutim, kada je otvorio vrata njihovog dvorišta, Aksel nije hteo da izađe napolje. Umesto toga, pojurio je nazad ka kući i to direktno prema sobi Amandinog i Dejnsovog sedamnaestogodišnjeg sina. Počeo je da udara u vrata tinejdžera, a u jednom trenutku je čak i zalajao.
Unutra je mladić po imenu Gabrijel Silva već bio budan. Nekoliko minuta ranije šetao je po dnevnoj sobi kada je odjednom izgubio ravnotežu i pao. Nije znao zašto se oseća loše, pa se vratio u svoju spavaću sobu i legao u krevet. Dok je dečak tako ležao čuo je očuha i psa pred vratima. Kada je Dejns ušao u sobu, zatekao je sina u jezivom stanju. Viknuo je i ubrzo je dotrčala i majka Amanda - vrisnula je kada je ugledala sina. Bio je nepomičan s izbečenim očima, nije mogao da ustane, biti pomeri noge, desna strana tela mu je, kako se požalio, utrnula, a vid mu je bio oslabljen. Osim toga, oni su teško razumeli o čemu im on uopšte govori jer je pričao nepovezano, a toga uopšte nije bio svestan.
Hitno su se obukli i odvezli sina na pregled, a tamo je otkriveno da je sedamnaestogišnji momak doživeo moždani udar. Nikada pre nije imao navedene simptome.
Otac je odveo Gabrijela u bolnicu u Hjuston oko 6:30 ujutro. Snimanja su pokazala da je Gabrijel imao moždani udar na levoj strani mozga i to jer se krvni sud povezan s Gabrijelovim mozgom pokidao.
Schutterstock
- Svakog minuta tokom moždanog udara neuroni u mozgu umiru zbog nedostatka krvi - rekao je neurolog i dodao da se zato pojedini pacijenti nikada u potpunosti ne oporave i ostatak života provedu u invalidskim kolicima.
Možda vas zanima…
Doktor je predviđao momku težak život, kao i to da će mu nega biti potrebna svakog dana. Gabrijel, naime, nije mogao doktorima čak da kaže ni svoje ime. Neurohirurg koji ga je lečio objasnio je da bi se napad možda završio i kobno da pas Aksel tog jutra nije probudio porodicu.
Ipak, momak je nadmašio očekivanja lekara! Gabrijel se oporavljao na fizikalnoj, logopedskoj i radnoj terapiji i brzo je napredovao. Povratio je sposobnost hodanja tri dana nakon što je primljen u bolnicu. Nekoliko dana kasnije povratio je pokretljivost u desnoj ruci. Ipak, on još nema osećaj u desnoj strani tela i naučio je da piše i jede levom rukom. Sledeće godine namerava da studira inženjerstvo.
Komentari (0)